„Због тога је, можда, ово (признање Бутине) ипак дато под притиском америчких власти и уверен сам да руски званичници нису умешани у било какве противправне активности у Сједињеним Америчким Државама“, рекао је Морозов за Спутњик.
Посланик није искључио могућност да су Бутину могли да заплаше затвором у Гвантанаму и под страхом од ове претње америчка страна је могла да добије било каква признања.
Посланик Државне думе и члан одбора за међународне послове Леонид Слуцки сматра да би Русија требало да тражи повратак Марије Бутине у отаџбину.
„Ситуација је била и остала крајње ружна. У сваком случају, сматрам да, без обзира на то какви су сада услови нагодбе са истрагом и која год да је казна изречена, Русија и даље треба да тражи повратак Марије у домовину“, рекао је Слуцки новинарима.
Он је додао да овај случај представља „савремену политичку инквизицију“ са исфабрикованим оптужбама.
„Чувено америчко правосуђе у случају Бутине је пример савремене политичке инквизиције. Све оптужбе су исфабриковане, читав процес очигледно политизован, почевши од чињенице да су је притворили уочи састанка председника Русије и Сједињених Америчких Држава у Хелсинкију, и то није била случајност“, истакао је Слуцки.
Он сматра да је Бутина признала кривицу под притиском, иако она сама негира да је самица утицала на њену одлуку.
„Сломили су је. У таквим околностима свако може да буде сломљен. Чак и одрастао мушкарац, а овде говоримо о младој, крхкој жени која је све ово време била у неподношљивим условима“, додао је он.
Бутина је данас признала да је крива за учешће у завери са неким лицима у циљу наношења штете Сједињеним Америчким Државама. Она је такође изјавила да се добровољно нагодила са истрагом и да на њу није извршен притисак.
Раније је телевизија Ен-Би-Си њуз саопштио да, према оптужби коју је Бутина признала, казна затвора износи пет година, а не 15, како јој је у почетку претило. Штавише, стварни рок могао би бити до шест месеци затвора, након чега би Бутина требало да буде депортована у Русију.
