Израел је извршио ваздушни напад на Сирију у тренутку када су неруски цивилни авиони слетали на аеродроме у Бејруту и Дамаску, изјавио је портпарол Министарства одбране Русије генерал-мајор Игор Конашенков.
Он је додао да су у циљу спречавања трагедије установљене рестрикције на употребу противваздушне одбране и електронског ратовања од стране сиријске војске, што је „омогућило контролорима лета у Дамаску да одведу путнички авион са опасног подручја и упуте га на алтернативни аеродром Хмејмим“.
Упитан који су разлози за ваздушни напад Израела, сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић подсећа да израелски премијер Бењамин Нетанијаху више од годину очајнички тражи начине да продуби кризу у окружењу, како би скренуо пажњу јавности са случаја корупције у коју је наводно умешан. Док се тражи одговор на питање да ли треба да заврши иза решетака или не, Нетанијаху гледа да се избави на све могуће начине, каже Јанковић.
„Ако може да изазове неку реакцију Палестинаца у појасу Газе, на западној обали, где је годинама било мирно или ако некако може да скрене пажњу на Хезболах и Либан. Протеклих дана било је скривање тунела за које кажу да је копао Хезболах. Сирија је мало-мало па мета, али је необично да је ово први пут да је Израел гађао циљеве у Сирији откако јој је Москва испоручила модерније ПВО системе, тако да су Сиријци сада могли и ефективније да се бране“, оцењује Јанковић.
Док Израел бомбардује, Америчка војска се повлачи из Сирије. Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да та земља нема јасну представу о распореду повлачења америчких трупа и разлозима за ову одлуку.
Став Русије је да територије, које ће остати након одласка америчке војске, треба да буду предате под контролу Владе Сирије, по међународном праву, али и на основу чињенице какав пут су прошли Сирија и сиријски народ.
Коментаришући овај став, Јанковић каже да је потезе Доналда Трампа јако тешко разумети, а да је оно што предстоји заправо борба за расподелу територија између Турске и Владе у Дамаску. Веома је тешко предвидети шта ће се догодити, да ли ће они успети да се договоре, а да ли ће тај договор бити дуготрајан, то је тек велико питање, каже Јанковић.
„Можда су Трампови саветници и одлучили да је паметније да се повуку из Сирије и да оставе Турке да се разрачунавају, у суштини са Русијом, да их на тај начин заправо удаље од Русије. Јер, ако Турска буде за себе тражила више него што је Асад спреман да дâ, онда ће се поставити питање на коју страну ће се Кремљ окренути, да ли ће наставити да подржава Асада, или ће због ’Турског тока‘ и других стратешких разлога одлучити да подржи Турску“, истиче наш саговорник.
Он додаје да је још већа непознаница како ће се поставити Израел када се САД заиста повуку из Сирије. Како сада ствари стоје, није реално очекивати да ће се тако лако одрећи својих интереса, каже он.
„Израел дугорочно гледано намерава оно што је у великој мери и успело Арапским пролећем, а поклопило се са израелском политиком слабљења суседа, слабљења арапских земаља. Али још једном подвлачим, мислим да је до бомбардовања Сирије великим делом дошло због унутарполитичких разлога, а не само спољнополитичких“, закључује Јанковић.
Иако је америчка војска почела да се пакује, коалиција предвођена од стране САД наставила је операције. Према информацијама прес-службе коалиције, од 16. до 22. децембра бомбардовани су објекти ДАЕШ-а у долини средњег тока Еуфрата.
