„Ми смо решили ту историјску загонетку. Прва велика насеља се појављују у Европи пре око 6.000 година, а након неколико векова нагло нестају. Како се испоставило, отприлике у исто време се појавила ’савремена‘ куга која се ширила ’на точковима‘ првих трговаца тог времена“, изјавио је Сајмон Расмусен са Универзитета у Копенхагену.
Човечанство је преживело неколико великих епидемија које су имале сличне симптоме, а описују се као „куга“. Прва пандемија позната као „Јустинијанова куга“, избила је у Византији и Средоземљу средином 6. века, а однела је преко 100 милиона људских живота.
Други талас те болести, познат под називом „црна смрт“, средином 14. века је убио око трећину европског становништва. У последњих неколико година генетичари су успели да добију ДНК узорке бактерија из костију жртава и да докажу да су све болести узроковане сличним облицима исте бактерије под називом „јерсинија пестис“. Генетичари су недавно открили да је куга пратила еволуцију човечанства током читавог периода расељавања по Европи и Азији у последњих 10.000 година, тако што се периодично ширила и нестајала.
Таква открића су навела научнике да се замисле како се куга ширила Старим светом, где се налази њен извор, да ли су пацови били њени једини преносиоци и колико често и где су се појављивале нове епидемије те болести. Део одговора на та питања је већ добијен захваљујући налазиштима у савременој Самарској области и Татарстану.
Научници, међу којима је и Расмусен, открили су историју првих корака „црне смрти“ по Европи, изучавајући остатке древних народа, који су живели на територији првих градова потконтинента. Највећи од њих били су изграђени пре око 6.000 година у тзв. Трипољу између Дунава и Дњепра, на раскрсници савремене Молдавије, Украјине и Румуније.
„Та велика насеља била су десет пута већа него било која друга насеља у то време. Њихови становници су живели у врло тешким условима, заједно са животињама, храном, прљавштином, у потпуно нехигијенским условима. Таква средина је погодна за развијање куге и других болести“, додаје научник.
Расмусен истиче да је историчаре одавно занимало зашто су сви ти „мегалополиси“ из каменог доба, у којима је живело по 10-20 хиљада људи, готово истовремено напуштани и заборављани 300 до 500 година од њиховог оснивања.
Одговор на то питање генетичари су пронашли у масовној гробници древних Скандинаваца, савременика трипољске културе, који су живели у великим насељима у близини савременог шведског града Фалћепинг пре око 5.100 година.
Зуби које су пронашли у гробници, припадали су девојци и сачували су у себи узорке ДНК бактерије „јерсинија пестис“. То је најстарији сачувани примерак куге, што је одмах привукло пажњу научника. Они су касније истраживали и пронашли трагове куге и у другим костима из масовне гробнице. Научници су упоредили пронађене узорке ДНК са савременом бактеријом „јерсинија пестис“, која је узрочник „црне смрти“ и других старих микроба. Испоставило се да је шведска куга била веома слична свим облицима те болести, што је у ствари чини „прародитељем“ свих епидемија које су уследиле након ње. Са друге стране, поседовала је мноштво нових мутација, које нису карактеристичне за „претке куге“ из Самаре и друге старе облике тог микроба, који су постојали отприлике у исто време.
Како истиче научник, ово је веома важно и занимљиво са тачке гледишта историје развоја куге, јер истовремено сродство и велики број мутација означавају да се микроб активно ширио међу разним популацијама и да је брзо еволуирао.
Према речима научника, у то време је постојало неколико облика куге, који су погодили читава насеља древних Трипољана и других европских народа.
Према његовим речима, време појављивања куге није случајно. Подударање са нестанком великих градова у Трипољу указује на то да је куга настала у великим људским насељима, као и да је из Европе у Азију нису донела прва индоевропска племена крајем каменог доба.
Како у то време није било великих миграција, према мишљењу научника, кугу су ширили трговци и гусари, који су могли да превозе већу количину робе или плена на нова „тржишта“.
Како објашњава генетичар, такав сценарио омогућава да се одмах реши неколико историјских загонетки. На пример, појављивање куге и њена епидемија у великим насељима првих европских народа објашњава зашто су ти народи нестали, не оставивши трагове у ДНК савремених становника потконтинента.
Научници закључују да ће откривање других примерака пронађене бактерије помоћи да се открију путеви ширења куге и да се разјасни како се она кретала према Азији и зашто су се наредне епидемије те болести појављивале на Истоку, а не у западним земљама Евроазије.
