Има ли више разлога за славље, или за бригу? Тачно 20 свећица на рођенданској торти заједничке валуте еврозоне, током којих је преко главе успела да претури и велику светску економску кризу, показали су да се упркос томе што је реч о другој светској валути, евро и даље носи са изазовима.
По оцени економиста, разлог томе је што је изостало тешње интегрисање еврозоне, о чему нема слоге међу њеним чланицама. Уз то, ЕУ је и даље изложена опасности, јер су десет година после глобалне финансијске кризе овлашћења контролних тела у банкарском сектору у другим деловима света де факто смањена, упозорио је шеф Европске централне банке Марио Драги.
Упркос томе што се глобална употреба евра као резервне валуте смањила, он је и даље друга највише коришћена валута у свету.
Професор Економског факултета у Београду, некадашњи гувернер НБС, Дејан Шошкић подсећа да је евро инаугурисан у време када се сматрало да ће ЕУ ићи путем у коме ће доћи до раста њеног суверенитета, а постепеног губљења суверенитета националних држава-чланица, али да се то није тако одвијало.
Он за Спутњик објашњава да није било расположења, пре свега Немачке и још неких земаља, да се у потпуности обједини фискална политика — да се направи фискална унија и порези убирају на нивоу европског буџета. То се није десило, остао је национални суверенитет над фискалном политиком.
„Ја бих рекао да је будућност евра пре свега везана за исход политичких разговора унутар ЕУ, која сада има горуће питање брегзита. Претпостављам да ће након тог, кључно питање бити у ком правцу даље иде ЕУ. Да ли је то ЕУ са више брзина, да ли ће се формирати неко језгро које ће се више интегрисати, пре свега језгро еврозоне, а да ће друге земље које нису у еврозони неке ствари другачије спроводити и ићи спорије у неким доменима“, каже Шошкић.
Или ће се, додаје он, ићи ка некој врсти центрифугалних идеја, да се ипак напусти идеја политичке уније и да се више гравитира ка ономе што је био и њен основни концепт на почетку, пре свега тржишна унија, стварање јединственог трговинског простора.
По оцени професора Економског факултета, неизвесност по питању евра постоји, али је он ипак оптимиста када је реч о судбини валуте коју данас користи више од 340 милиона људи у 19 европских држава.
„Ја мислим да постоје јаки интереси да се евро одржи. Не бих се прикључио оним скептицима да је то валута у опадању, у силазној путањи, мислим да евро има добру перспективу, ако постоји добра политичка воља унутар Европе“, сматра Шошкић.
Испитивање јавног мњења спроведено у новембру за потребе Европске централне банке (ЕЦБ) показало је да 74 одсто грађана еврозоне сматра да је евро био добар за ЕУ, а 64 одсто да је био добар за њихову државу.
На питање шта еврозону, па и евро чека у случају да на предстојећим изборима за европски парламент значајнију позицију добију суверенистичке снаге које су ојачале у последње време, Шошкић каже да није спорно да они можда добију већу заступљеност, али да верује да евро има јаке аргументе да опстане као заједничка валута.
„Ја верујем да су грађани, бирачи сада већ навикнути на дводеценијско постојање евра, на могућност да поново прелазе границе и плаћају истом валутом. Мислим да су те погодности ипак нешто што грађани осећају и не верујем да ће политичке опције које заговарају излазак земаља из еврозоне добити ширу подршку“, истиче саговорник Спутњика.
На питање колико је данас реална идеја европског комесара за економска питања Пјера Московисија, да еврозона добије свој парламент и буџет, некадашњи гувернер НБС напомиње да је управо то био наредни корак који је био предвиђен за целу ЕУ када је створена, али се видело да то не иде тако лако.
„Чини ми се да је предлог Московисија покушај да се ревитализује та идеја на једном ужем броју земаља које чине еврозону, где је разлог за то још и већи, да се пре свега постигне договор о фискалној консолидацији, а то значи корак више у правцу политичке интеграције. Та идеја није у супротности са споразумима с почетка деведесетих година, већ само разрада идеје која је била замишљена за целу ЕУ. Мислим да има пуно смисла и да је важна за добру перспективу евра у будућности“, оценио је Шошкић за Спутњик.
