Широк је спектар инструмената за постизање политичких циљева којима се служе Сједињене Државе, од „меке силе“ манифестоване у финансирању невладиних организација и медија које промовишу њихову „истину“, до поткупљивања и манипулисања. Отворено и агресивно мешање било је обично резервисано за мање и слабије партнере Вашингтона, у какве свакако не спада Немачка.
Ипак, ових дана Гренел, који је био први амбасадор ког је Трамп именовао по ступању на дужност и човек веома близак са Џоном Болтоном, саветником за националну безбедност америчког председника, послао је немачким компанијама писма запретивши им санкцијама за подршку изградњи гасовода „Северни ток 2“. Тврди да ће од тог пројекта штету претрпети европски савезници и партнери САД, пре свега Украјина.
Према писању „Шпигла“, у немачким компанијама су писмо схватили као уцену и притисак, а многи политичари у Немачкој оштро су критиковали Гренела.
Заменик шефа фракције Левих у Бундестагу Фабио де Мази рекао је да је амбасадор САД очигледно стекао утисак да је „намесник императора из Вашингтона у Немачкој“, напомињући да су америчке санкције против немачких компанија у супротности с међународним правом.
„Зна ли Гренел да је време врховних комесара у Немачкој прошло?“, упитао је заменик шефа Социјалдемократске партије Немачке Ралф Штегнер, подсетивши на статус земље одмах после њеног пораза у Другом светском рату. Председник за спољнополитичка питања фракције ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу Јирген Харт рекао да су претње немачким компанијама „ново и неприхватљиво једнострано подизање тона у трансатлантским односима“ и позвао федералну владу да уложи протест.
Није први пут да Гренел провоцира власти у Берлину, где га сматрају „скандал мајстором“: држао им је буквице поводом нуклеарног споразума са Ираном, а отворено је изразио солидарност са десничарским снагама у Европи. Тим поводом оглашавао се и немачки министар спољних послова Хајко Мас.
Амерички амбасадор је очигледно свестан да расте број земаља које се оглушују о налоге Вашингтона, па мора да одустане од „меке“ и прибегне „тврдој сили“ и уценама.
Да интрига буде већа, Гренел се помиње и у вашингтонским комбинацијама око решења за Космет, па чак и као „нови Холбрук“.
Наиме, косовски председник Хашим Тачи се, према писању „Вашингтон поста“, 21. децембра у Берлину састао са Гренелом, који је од њега тражио да што пре укине царине уведене од приштинских власти на робу из централне Србије. Гренел је позвао и на нормализацију односа Косова и Србије.
Пре постављања у Немачкој, Гренел је био портпарол САД при УН са најдужим стажом, од 2001. до 2008. године, а у том периоду био је медијски стратег америчке мисије при УН у бројним важним питањима, као што су рат против тероризма, мировне операције, Иран, Северна Кореја. Кратко је обављао функцију портпарола за националну безбедност председничког кандидата Мита Ромнија током његове кампање 2012. године.
Дипломирао је на Евангелистичком универзитету у Спрингфилду у Мисурију, а стекао звање мастера на харвардској Школи за јавну администрацију Џон Кенеди. Гренел је 2009. основао Капитол медија партнерс, међународну консултантску кућу са канцеларијама у Лос Анђелесу, Сан Франциску, Њујорку и Вашингтону. Писао је коментаре за водеће америчке медије као што су „Волстрит џорнал“, „Политико“, „Хафинтон пост“, „Вашингтон тајмс“, „Си-Би-Ес њуз“. Помињао се и као могући кандидат за наследника Ники Хејли на месту амбасадора САД при УН.
