Новинари су Лаврова питали да коментарише ситуацију проширења НАТО-а на Балкану где Русија критикује САД и НАТО да тамо шире своје позиције, на шта САД и НАТО одговарају да само покушавају да зауставе агресивне акције Русије у том региону.
„Никада нисам чуо да се реална одлука Савета безбедности УН може разматрати као покушај да се омета решавање питања којима су те резолуције посвећене. Мислим на резолуције које су омогућиле посредовање УН у усаглашавању назива Македоније између Скопља и Атине. Ми смо увек активно подржавали дијалог и увек се залагали да се нађе такво решење које би одговарало народу и влади и Грчке и Македоније“, рекао је Лавров.
Ситуација око Македоније се развија у правцу тежње да се све балканске земље угурају у НАТО, истакао је руски министар на годишњој конференцији за медије у Москви.
„Ми нисмо против назива које се на крају појавило. Ми се питамо колико је овај процес легитиман и колико је заиста условљен тежњом да се постигне консензус између Грчке и Скопља, или је узрокован тежњом САД да све балканске земље што пре увуче у НАТО и зауставе било какав утицај Русије у овом региону“, прецизирао је Лавров.
„Наравно да не можемо да се сложимо са онима који кажу да Русији није место на Балкану, како је недавно рекла Федерика Могерини. Тамо не само Европска унија, већ и НАТО игра главну улогу, што значи да тамо где је ЕУ, тамо има и места за НАТО. Ми бисмо хтели да се уважавао став Савета безбедности, а то значи да то решење буде легитимно. Али када се назив установљава документом који није потписан на нивоу који захтева устав Македоније, ми се питамо колико је легитиман овај процес“, објаснио је он.
„Када парламент Македоније доноси амандмане на устав и закона о језицима који одбија да потпише председник Македоније, како то захтева устав, то такође потеже питања. И када нас оптужују за све несреће које могу да се десе на Балкану, ми се питамо како се односе наше западне колеге према невероватној кампањи коју је водио Запад уочи референдума у Македонији када су лично председници влада ЕУ, генерални секретар НАТО-а, руководство Европске комисије, и Европске уније уопште, позивали долазећи у Скопље да се да глас за чланство у ЕУ преко измена назива Македоније. Тамо се дешавала таква пропаганда. Не за назив који ће помирити Македонију и Грчку, већ да се да глас за чланство у евроатлантске структуре путем измене назива. Подлост таквог приступа је очигледна“, указао је Лавров.
Грчка и Бивша Југословенска Република Македонија потписале су 17. јуна на обали Преспанског језера споразум по којем је „Република Македонија“ преименована у „Републику Северну Македонију“.
Преспански споразум решава дугогодишњи спор о имену Македоније и отвара Скопљу пут ка НАТО-у и Европској унији. Међутим, договор су критиковали многи у обе земље. Пре неколико дана Парламент у Скопљу одобрио је амандмане на Устав, које је захтевала Атина. Сада споразум треба да ратификује Парламент Грчке.
Лавров је такође подсетио да се у Сједињеним Америчким Државама већ дуже време води прилично критички разговор о томе да Србија игра деструктивну улогу и кочи улазак БиХ у НАТО.
„Не ради се о добробити Републике Српске, већ о њеном уласку у НАТО“, истакао је министар. „То је оно са чим се ми (Русија) не можемо сложити, јер је то менталитет прошлости, деветнаестог века“.
