Поред досадашњих руских инвестиција у Србију које су прешле цифру од четири милијарде долара и уговора о новим улагањима који су потписани током посете председника Русије Владимира Путина Србији, новина је успостављање сарадње специјализованих развојних институција две државе која ће донети и нова руска улагања.
Челни људи Руског фонда за директне инвестиције (РДФИ) и Развојне агенције Србије (РАС), Кирил Дмитријев и Радош Газдић потписали су споразум о сарадњи у проналажењу нових инвестиционих пројеката, који би по речима Дмитријева у наредне две године могао да нам донесе 500 милиона долара инвестиција.
Вршилац дужности директора РАС-а Радош Газдић за Спутњик објашњава да је реч о инвестицијама које су потпуно одвојене од оних које су током посете Путина Београду биле у центру пажње, попут гасовода до Бугарске и проширења гасног складишта Банатски двор. Он напомиње да је у овом случају реч о потпуно независним аранжманима две независне институције које до сада нису сарађивале.
Потписали смо Споразум о сарадњи са Руским фондом о директним улагањима и заједнички ћемо радити на креирању нових и атрактивних инвестиција у Србији, каже Газдић.
„Самим тим очекујемо и да обим укупних директних инвестиција из Русије порасте. Руски фонд за директна улагања постоји од 2011. године и сарађује са партнерима и фондовима не само у Русији, него и у Азији, на Блиском истоку, а ту су и сарадници из Европе попут оних из Француске и Италије, тако да ће сарадња РАС-а са једним таквим фондом сигурно бити значајна за Србију и даљи подстицај инвестицијама у нашој земљи“, оцењује директор РАС-а.
Одговарајући на питање шта то конкретно значи, он указује на четири области које ће им бити примарне у наредном периоду.
„Сарадњу можемо да очекујемо на различитим пројектима, а превасходно ће се они тицати предузећа која су преостала за приватизацију, потом брзо растућих производних приватних предузећа са акцентом на она која имају план да у неком будућем периоду излазе на руска, али и друга тржишта. Додатни акценат је стављен на заједнички рад у сфери агробизниса, односно прехрамбене индустрије у којој Руски фонд има значајне партнере“, прецизира Газдић.
Његов руски колега, генерални директор РДФИ Кирил Дмитријев је по потписивању Споразума о сарадњи прецизирао да анализирају више од 10 пројеката, посебно у сфери агросектора, и да би у наредне две године могло да буде реализовано шест-седам инвестиција чији је обим до 500 милиона долара.
Као пример је навео хемијску корпорацију „Фосагро“, која у Србији има велику базу за ђубрива, која са руском страном разматра могућност проширења те базе.
Дмитријев сматра да је Србија веома добар логистички хаб за руска ђубрива намењена за Европу, али и да су руске компаније спремне да финансирају пројекте изградње паметне електричне мреже у Србији у којој због повећане испоруке гаса постоји и могућност отварања различитих хемијских фабрика.
На питање да ли је у разговору са руским колегом било речи о конкретним пројектима и како коментарише цифру од 500 милиона долара инвестиција, која је поприлична, Газдић напомиње да је свакако реч о великом износу, али и додаје да Руски фонд располаже значајним средствима. Како напомиње, не само руским, јер обухвата и фондове азијских и европских партнера.
Руски фонд директних инвестиција је суверени инвестициони фонд Руске Федерације, основан 2011. године. Како је објављено на сајту РАС-а, РДИФ запошљава више од 700.000 људи и остварују приходе који износе више од пет одсто руског БДП-а, а успоставио је заједничка стратешка партнерства са водећим међународним суинвеститорима из више од 15 земаља, који укупно имају више од 40 милијарди долара.
„Видећемо како ће се ствари одвијати у конкретној реализацији и сви се надамо, како у Руском фонду, тако и ми у РАС-у, да ћемо достићи тај износ инвестиција које је колега Дмитријев напоменуо“, истиче Газдић.
Саговорник Спутњика подсећа да су се до сада директна руска улагања у Србији тицала енергетског сектора и тек нешто мање у сфери производње. Он напомиње да је циљ обе институције, које сада започињу сарадњу, да буду повећана управо улагања у производна предузећа.
„Има много простора за даљу сарадњу, поготово у делу који се тиче прехрамбене индустрије и изласка српских предузећа на руско тржиште, где Руски фонд може изузетно да помогне“, сматра Газдић.
На питање како ће сада ићи операционализација сарадње, односно како ће се Руски фонд опредељивати за фирме у које треба да инвестира, он каже да ће им РАС омогућити увид у стање наших предузећа.
„Имамо портфолио предузећа која су преостала да се приватизују. Њих ћемо на најбољи начин представити руским партнерима и видети да ли са њихове стране постоји заинтересованост за нека од њих. Са друге стране, РАС поседује највећу базу домаћих предузећа и домаћих добављача и тај портфолио ће представницима Руског фонда свакако бити доступан за њихову даљу анализу како би препознали адекватна предузећа овде у Србији која имају тај потенцијал да даље расту“, објашњава директор РАС-а.
Он указује да раде и на једном великом програму базе добављача на територији Републике Србије како би њихова анализа показала која од тих предузећа имају потенцијал да значајније расту у будућем периоду.
„Са руским партнерима ћемо покушати да помогнемо та предузећа да постану значајнији тржишни партнер како на руском, тако и на европском тржишту“, закључује Газдић за Спутњик.