Министар одбране је, наиме, на питање да ли и у Војсци Црне Горе постоје подјеле у односу на карактер Божићног устанка и Комитског покрета, који иначе дубоко дијеле црногорско друштво, одговорио да „нема говора о подјелама у Војсци Црне Горе по тој линији“, те да је војска „од обнављања црногорске државне независности до данас прошла огроман пут трансформације“.
„Данас се посебна пажња обраћа на то кога примамо у редове Војске Црне Горе (ВЦГ). Припадници Војске Црне Горе морају бити безусловно лојални својој држави“, појаснио је Бошковић у четвртак у интервјуу за портал „Антена М“.
Ову изјаву министра војног многи су протумачили као поруку да су за Србе врата у Војсци Црне Горе затворена, имајући у виду да су Божићна побуна и комитски покрет практично носећи стубови на којима почива антисрпска идеолошка матрица у Црној Гори.
Политички аналитичар Игор Дамјановић подсјећа да војници по уговору у Црној Гори данас као дио основне тромјесечне обуке имају и обавезну наставу из историје, па иронично примјећује да су и та три мјесеца превише времена за проучавање историје „новог монтенегринског човјека“, односно бића са, како каже, „осмовјековном празнином у историји, које тек у 21. вијеку почиње да говори на новом језику“.
„Када обришете оно што се на овим просторима десило од почетка 12. вијека, па све до 1918. године, и како сада наводе ’србијанске окупације‘, три мјесеца заиста изгледа довољно да се такво градиво савлада“, каже Дамјановић за Спутњик.
Да актуелна црногорска власт брише осам вјекова историје, види се и по празницима и традицији на које се данашња Војска Црне Горе позива, сматра наш саговорник.
„Ту нема мјеста датумима славних битака на Царевом Лазу, Мартинићима, Крусима, Вучјем Долу, Граховцу, Фундини, Мојковцу, Кошћелама, нема ни хероја који су се истакли у овим биткама, нема мјеста чак ни антифашистичкој традицији и 13. јулском устанку, али нема ни Обилића медаље – највећег ратног одликовања у Краљевини и Књажевини Црној Гори“, каже Дамјановић.
Да је у току процес идеолошке трансформације црногорске војске, по Дамјановићу, такође се види и што је, рецимо, касарна у Колашину недавно понијела име Ђура Драшковића, једног од коловођа Божићне побуне, тог „трагичног и краткотрајног братоубилачког сукоба, који супротно релевантној историјској методологији садашње власти и њихови дворски историчари покушавају да подигну на ниво устанка“.
