Признање које се традиционално поводом дана Светог Саве додељује „истакнутим појединцима који су у служби српског народа“ „Повеља Просвјете“ уручено је у просторијама овог удружења овогодишњим добитницима. Међу њима је и Арно Гујон, оснивач и председник хуманитарне организације „Солидарност за Косово“.
У невеликој просторији угледног и старог Удружења (основано 1902. године) свечаној додели награда присуствовали су поштоваоци дела овог хуманитарца, „српског Француза“ који годинама посвећено ради и на очувању и афирмацији српске културе и традиције.
„Свакако да ми много значи признање овако угледног удружења какво је ’СКПД Просвјета‘, које постоји већ 117 година“, каже Гујон за Спутњик непосредно по уручењу признања. ’Просвјета‘ представља прави пример за многа удружења не само у Србији, већ и у Француској. Њен рад и деловање на очувању језика, писма, културе, традиције српског народа је веома важан, нарочито данас, када су сви ти елементи потиснути и на маргини су нашег друштва и јавности. Ако не чувамо културу, она ће постепено нестајати, а то значи да ће нестати све наше вредности које смо наследили од предака. Зато ми је посебна част што сам се данас нашао у друштву људи који се тиме баве, јер то изискује велику храброст и посвећеност.“
Иако припадате великој француској култури, најспонтаније говорите о српској култури као својој, осећате се делом те културе и много чините да је афирмишете. Шта Вас је усмерило ка нама?
— Све је то ишло постепено. Француска култура је као и српска култура — то су само нијансе наше европске културе, цивилизације — тако да ми није било тешко осетити ваше специфичности. Свако ко осећа сопствену културу има слуха и за остале, различите. Оно што видимо да се данас дешава у свету јесте потискивање свих култура свих народа, нарочито малих, али то је случај и у Француској и у Немачкој и у Италији, вероватно и у земљама ван Европе. Посебно се то примећује у Европи. Зато ми ово што ја, на овом мом скромном нивоу, радим данас у Србији на пољу очувања језика много значи. Имам осећај да радим нешто корисно и добро, а што је у складу са мојим вредностима. Сматрам да свако треба на свом нивоу то да ради, у свим градовима у Србији, у свим земљама у Европи. То је заједничка борба за очување наших специфичности, а различитости нашег континента јесу највеће богатство које имамо.
Ових дана сте постали један од главних промотера акције „Негујмо српски језик“. Реч је о афирмацији лепог и тачног говора?
— Ја сам се стварно заљубио у српски језик кад сам почео да га учим. Веома је леп, широк је речник, има гипкост коју француски језик нема. И много сам срећан што сам постао део пројекта „Негујмо српски језик“ и што ћемо у сарадњи са Министарством културе и удружењем „Изражајност“ водити „Караван културе“ широм Србије. На тај начин ћемо на терену моћи да покажемо, пре свега младима, да је неговање матерњег језика, лепоте изговорене речи нешто што је за њих и важно и актуелно, што ће им бити потребно чиме год да се баве у будућности. Данас, у ери комуникације углавном у писаној форми, боље пролазе они који знају да се изражавају, да представљају себе и своје идеје.
Надате ли се и да ће Вам забрана уласка на КиМ бити укинута и да ће „Караван културе“ стићи и међу Србе који тамо живе?
— Верујем да ће та забрана ускоро бити укинута. А што се Срба на Косову тиче, њима није потребно да им кажем да треба да сачувају српску културу или на који начин да негују свој језик. Они својим постојањем то доказују, чињеницом да живе тамо, да желе да опстану на својим огњиштима… Ти Срби су свесни историјске улоге коју имају и због тога су ми баш они на неки начин били инспирација како се треба борити у животу, како се треба понашати у тешким тренуцима, у тешким временима. Срби са КиМ су ми дали снагу да већ 14 година радим ово што радим. Надам се да ћу то наставити да радим још најмање толико.
