Он је због тога позвао лидере обеју страна да се уздрже од потеза који би могли додатно угрозити стање на терену, пренео је РТС.
Додаје се и да је настављена истрага о нелегалној трговини људским органима на Косову, а одржавање седнице Савета безбедности о Косову још је неизвесно, због противљења западних земаља.
„Тензије између Београда и Приштине наставиле су да расту и негативно утичу на могућност продуктивног дијалога“, наводи се у новом, тромесечном извештају шефа УН о стању на Косову.
Гутереш је као највећи проблем у односима Београда и Приштине навео таксу од 100 одсто на производе из Србије и Бух, коју су у новембру увеле косовске власти.
Генерални секретар УН истовремено је упозорио лидере двеју страна да избегавају потезе који би могли водити додатном дизању тензија, као и да помирљивим потезима траже начин за напредак у дијалогу, који се води уз посредовање Европске уније.
Нови извештај шефа УН о Косову достављен је амбасадорима чланица Савета безбедности у тренутку када још увек није познато да ли ће најмоћније тело светске организације уопште у фебруару расправљати о том питању, пошто се одржавању посебне седнице о Косову противи читав низ западних држава.
САД, Велика Британија и Француска сматрају да, с обзиром на стање на терену, нема потребе да се о Косову расправља четири пута годишње. Истовремено, представници косовских институција су, уз подршку Америке и Британије, у неколико наврата затражили да се преиспита улога Унмика. Тим иницијативама се противе Русија и Кина.
Такође, Гутереш је навео да је такса на производе из Србије и БиХ уведена непосредно пошто је пропао покушај Косова да обезбеди чланство у Интерполу.
Шеф УН је истакао и да су кључни међународни чиниоци, попут Федерике Могерини и Јоханеса Хана, позвали Приштину да повуче одлуку о таксама.
Уједињене нације наводе и да су се у протекла три месеца на Косово вратиле 93 особе, укључујући тридесет двоје Срба.
„Од 2000. године 28.111 расељених особа (11.945 Срба, 7.577 Египћана и Ашкалија, 3.925 Рома, 1.875 Бошњака, 1.464 Горанаца, 1.281 Албанац, 21 Црногорац, 19 Турака и четворо Хрвата) пронашло је трајно решење на Косову“, наводе Уједињене нације, истичући да се широм Балкана налази још 69.627 расељених лица са Косова којима је потребна помоћ.
У делу који се односи на активности ЕУ на Косову, наводи се да је Специјално тужилаштво наставило истрагу о „нехуманом третману људи и илегалној трговини људским органима на Косову“, као и да су почела саслушања бивших високорангираних припадника Ослободилачке војске Косова.
