Први разлог је што се у предизборним кампањама одређене политичке поруке појачавају и наглашавају више него што је то уобичајено, каже Јанковић за Спутњик.
С друге стране, јасно је да је естаблишмент, односно елита Европске уније, забринут због јачања странака које су против даље централизације саме Уније и то се види кроз низ потеза.
„Видљивије су изјаве разних политичких личности које нису неки велики лидери, али су стављене на функције које су формално значајне. То се види и кроз оно што они причају на форумима, кроз књиге које публикују, а то је мање познато нашој јавности. Ради се генерално о идеји да се што више ограничава право гласа широј групи народа, односно, како они кажу, непросвећеним масама“, истиче Јанковић.
Изјава Јункера би се могла посматрати као један вид притиска на Мађарску Виктора Орбана и његову политику, сматра наш саговорник и додаје да не зна како би Јункер могао да помогне такозваним народњачким партијама „ударом на Орбана“.
Јанковић сматра да Јункер није дигао глас само због мигрантске политике Орбана, већ и због себе. Јункерова изјава је дошла након што је мађарска Влада представила нови плакат којим оптужује Јункера и Џорџа Сороша да желе Мађарску да „преплаве мигрантима“.
Саговорник Спутњика подсећа да се и код нас писало о улози Јункера у склањању хиљада милијарди евра у пореске рајеве, конкретно Луксембург, где је новац „сачуван“ од опорезивања, а самим тим је и отет од грађана ЕУ, јер се не улаже у побољшање здравства, школства…
„Дакле, Јункер је ту само човек који помаже најимућнијим људима у ЕУ да свој новац не дају кроз порез, односно да не дају део онога што су профитирали. Не ради се ту о профитима од десет, 20, 30 одсто, него о профитима од преко 90 одсто. Јункер је човек који је помогао најимућнијим људима у ЕУ да свој новац задрже, да га оплоде, а да ништа не врате друштву“, каже Јанковић.
Он сматра да Орбанов Фидес практично и не припада групи Европских народних партија, јер су „оне одавно показале да су постале ненародне партије“.
„Показало се да, кад год је нека криза власти, кад год се појави нека странка која има традиционално десничарски програм и почне да добија гласове, онда ове наводно народњачке партије улазе у коалицију са социјалдемократама, левичарским партијама и ту се види да су и једне и друге ту да би се наставила власт политичке елите“, каже Јанковић.
Ипак, Орбан је из прагматичних разлога задржао Фидес у коалицији народњачких партија, не би ли бар донекле био везан за власт у ЕУ, односно да не би трпео сувише велики притисак. Орбан је превасходно усмерен на јачање Мађарске и не жели да улази у непотребне сукобе и зато настоји да одржи Фидес у оквиру народњачке коалиције.
Уколико би Фидес био избачен из народњачке коалиције, било би логично да се удружи са „Лигом“ Матеа Салвинија или Националним окупљањем Марин ле Пен и другим странкама које су му идеолошки блиске. У том случају, народњаци би остали без доброг дела гласова за Европски парламент, сматра Јанковић.
Иде се ка томе да се створи једна ситуација као у Немачкој, да дође до тзв. велике коалиције, условно речено лево-либералних и народњачких странака и то би била последња фаза после које долази до велике кризе тог система.
„Кризе у смислу већине у Европском парламенту, где елита неће више моћи да га контролише тек тако, али не на овим, већ на следећим изборима. Онда ће се ту поставити и питање саме улоге Европског парламента, његовог домета, колику уопште има моћ одлучивања. А има врло ограничену“, закључио је Јанковић.
