Немачки лист је спровео анкету међу немачким политичарима поводом изјаве руског министра енергетике Александра Новака да Москва намерава да сачува транзит гаса преко Украјине, али да Кијев мора да модернизује свој гаснотранспортни систем. Немачки лист је одмах „посумњао у могућност наставка транзита преко Украјине“.
Заменик председника немачке фракције Хришћанско-демократске Уније Јохан Вадефул сматра да Русија ризикује да изгуби поверење Немaчке.
„Ако изјава Новака представља коначну одлуку, Немачка се може суочити са кризом поверења, док се у случају ’Северног тока 2‘ може рећи да се речи Русије не може веровати“, рекао је политичар.
Посланица Европског парламента из партије Зелених Ребека Хармс је такође реаговала на речи Новака и предложила да се настави дискусија о немачко-руском гасном пројекту, као и о енергетским интересима Европе. Она је додала да „Северни ток 2“ наводно није у интересу Европе, док је став министра енергетике Русије назвала предвидљивим.
Раније је руски министар енергетике Александар Новак изјавио да је транзит гаса преко Украјине у овом тренутку 2 до 2,5 пута скупљи за Русију од других траса.
Председник Русије је више пута изјављивао, укључујући и након састанка са немачком канцеларком Ангелом Меркел у мају, да пуштање у рад гасовода „Северни ток 2“ не подразумева прекид транзита руског гаса преко Украјине у ЕУ и да ће се те испоруке наставити уколико буду економски оправдане. „Гаспром“ је много пута говорио о спремности да очува транзит гаса преко Украјине након 2019. године, уколико Кијев докаже економску оправданост уговора.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.
Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива и Сједињене Америчке Државе које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.
