Из Платформе о наставку дијалога са Београдом, која је усвојена у косовској скупштини, јасно се види да је за Приштину Бриселски дијалог који је био статусно неутралан — завршен. Односно, да даљи разговори са Београдом могу да се воде само у смислу међусобног признања две државе.
Иако ово није изненађење, овакав став косовског политичког естаблишмента иза себе је оставио неколико отворених питања.
Једно од њих је шта ће бити са до сада постигнутим споразумима? Да ли ће бити примењени или више нису важећи? Шта Србија може да уради по питању даљих преговора?
Бивши амбасадор при Уједињеним нацијама Владислав Јовановић каже да би Србија сада требало да приступи реафирмисању својих базичних ставова који произилазе из суверенитета Србије над Косовом и непризнавања те вештачке творевине.
„И онда можемо, полазећи од тих ставова, да разговарамо о неком будућем решењу. А не да се тога одричемо јер су се западне силе показале као крајње недобронамерне према нама и злоупотребиле су нашу добру вољу и стрпљење“, објашњава Јовановић.
Када је реч о споразумима из Бриселског споразума који су већ примењени, и то само од стране Београда, како Јовановић подсећа, од Запада смо за то добили само тапшање по рамену и далеко обећање да ћемо постати члан Европске уније.
„Сада би требало да и ми прогласимо све те споразуме и закључке непостојећим и да успоставимо пређашње стање на северу Косова, али и у нашим односима са Приштином и западним силама уопште“, мишљења је Јовановић.
С обзиром на ситуацију, и сама ЕУ би требало да буде коректна и да призна да Бриселски споразум није успео. У том случају, цео процес би опет могао да се нађе пред Уједињеним нацијама. Јовановић каже да је то поступак који би могао да се покрене, али не лако, јер су претходне власти доста попустиле пред притиском Запада преносећи место преговарања из Њујорка у Брисел.
„Сада можемо са аргументом да су се преговори у Бриселу показали неделотворним и да је тај оквир дијалога компромитован тако да не може да се излечи, да тражимо да се преговори пренесу у неки други оквир који би се ослањао на УН. Али то би били разговори о будућности наших односа са Албанцима, а не о будућности Косова. Дакле, о нашој јужној покрајини“, објашњава Јовановић.
Да ли ће тај оквир бити саме УН или група великих сила, то је ствар о којој може да се дискутује, каже наш саговорник, уз констатацију да Бриселски дијалог, овакав какав је, не може да оживи чак и ако би Запад учинио неке мање процедуралне уступке.
Наш саговорник закључује да би Србија требало стално да подсећа државе које су признале Косово да повуку та признања јер је Србија у Уједињене нације примљена као држава са АП Косово и Метохија, а не без ове територије.
