„Борба Треће армије Војске Југославије за одбрану слободе и достојанства 1999. године обележила је епоху и наишла на дивљење целокупног мирољубивог света. Био је то велики допринос светској борби против хегемонизма, јер је уливала наду и веру да је могућ праведнији свет. Ви сте, драги моји хероји, ушли у легенду по којој ће вас спомињати и памтити поколења.“
Ове речи је некадашњи командант Треће армије Војске Југославије генерал-пуковник Небојша Павковић, поводом две деценије од бомбардовања, са издржавања казне у Финској упутио официрима, подофицирима и војницима с којима је прошао ратна искушења током НАТО агресије 1999. године. У отвореном писму својим саборцима, а које је доставио „Новостима“, генерал им поручује да су били припадници „Треће, легендарне и непоновљиве армије“, која је храбро стала на браник одбране Србије.
Генерал Павковић обраћање својим ратним друговима започиње речима: „Драги моји саборци, припадници Треће армије, хероји!“, и каже:
„Поздрављам вас из далеке Финске и желим да вам још једном, после 20 година, одам признање за хероизам и патриотизам који сте исказали и за часно извршавање постављених задатка у одбрани отаџбине. Таквим односом, и по цену живота, спречили сте улазак агресора на југ Србије и одбранили нашу светињу, наш Космет. Али не само то — захваљујући вама, Трећа армија је преживела напад и покушај уништења од стране најјаче војне армаде на свету, а што није успело ниједној армији која се сукобила са њом.
Предвођени легендарним командантима бригада и командирима који су вас водили из победе у победу током извођења противтерористичке операције на Космету 1998. године, зауставили сте на хиљаде помахниталих терориста и спречили масовну оружану побуну.
У 1999. години, у познатим условима угрожавања безбедности СРЈ, бранили сте земљу на правцу главног удара 19 најразвијенијих земаља света. Ми нисмо имали избора. Стали смо на браник земље и храбро се супротставили непобедивој сили која није поштовала ни право, а ни Божије законе.
Налазим се на издржавању казне затвора, јер, како су ми рекли, нисам успео да докажем да припадници Треће армије нису чинили злочине. Уверавам вас да сам учинио све да то докажем.
Међутим, према њиховим критеријумима, ја сам као најодговорнији командант заслужио да будем осуђен. Примио сам пресуду достојанствено, дубоко убеђен да сте ви, којима сам имао част да командујем, часно и одговорно извршавали наређења, и да нисте укаљали углед српског војника. За мене сте ви часни српски војници достојни својих предака, хероји и најбољи синови наше Србије! Али ви сте ми и сведоци пред Богом да никада и никоме нисам наредио нити одобравао чињење кривичних дела и злочина, већ да сам, напротив, био најстрожи у санкционисању и предузимању мера против истих.
Као ваш ратни командант желим да вас поново замолим да останете јединствени и чврсти, да не наседате на провокације разних политиканата и манипулатора. Не дозволите да вас посвађају и поделе битанге из последњих редова. Сада су на челу државе и Војске људи који цене наше жртвовање и наше погинуле другове. Цене јунаке који су гинули уз поклич: ’За ову земљу вреди умрети‘, као наш херој Тибор Церна. Цене нас и слушају оно што имамо да кажемо о нашој херојској одбрани, за разлику од оних који су нас више од деценије прогањали, клеветали, хапсили и слали у казамате.
Не наседајте на обећања и празне приче оних који су срозали нашу Војску, понизили и растерали ратне кадрове. Оних који су уништавали борбену технику, тенковима газили оружје и претапали га у железари. Оних који су вас се стидели и одрекли.
Због тога вас молим да заједно дамо допринос и да својим јединством помогнемо свима онима који улажу искрене напоре да Војска буде оно што је била, и још јача и способнија, да буде чувар мира и стабилности наше Србије, али и фактор одвраћања оних који би опет да нам газе достојанство, отимају територију и слободу. Будите поносни и држите се заједно као некада! И запамтите, само када сте јединствени онда сте и непобедиви!“
