Према том предлогу, буџет РСЕ требало би да буде смањен са 124 милиона долара колико је износио у 2019. на 87 милиона у 2020. години.
Смањење предвиђа свеобухватне мере штедње, укључујући укидање Грузијског, Татар-Башкирског и Северно-кавкаског сервиса током фискалне 2020. године. Предлогом буџета предвиђена је и редукција у оквиру Балканског сервиса, „обустављањем операција у Црној Гори и Македонији“.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже за Спутњик да је таква одлука потпуно у складу са Трамповом прагматичном спољном политиком, што подразумева улагања тамо где се очекују неки резултати, где је могуће постићи неке резултате и где су они повезани са материјалном добити САД.
„Трамп и његова администрација схватају да унутрашњом пропагандом у Русији мало тога могу да постигну. Раније је пропаганда била, у великој мери, усмерена према мањинским регионима, а сада Трамп схвата да је Русија сувише чврста земља да би се тако ишта постигло и да је то траћење пара“, истиче саговорник Спутњика.
Кад је реч о грузијском сервису, вероватно сматрају да су постигли резултат и да им није потребно неко веће деловање на том подручју, а у случају Татар-Башкирског и Северно-кавкаског сервиса процењују да не могу да постигну никакав резултат.
Исто то што важи за грузијски сервис важи и за Балкан, јер и ту је Америка много тога постигла и убудуће ће се оријентисати ка ономе што може да јој донесе неку корист, а не ка пуком ширењу идеологије, тако да је логично да се и ту смањују средства.
„Напросто, прагматичан Трампов приступ подразумева врло енергичан и фокусиран наступ, па и примену силе тамо где то може да дâ резултат и тамо где постоји корист за Америку. Тамо где не постоји велика корист или пак, у случају Русије, где не може да се постигне резултат, они више неће да траће новац“, каже Анђелковић.
Саговорник Спутњика сматра да се „кресање буџета“ не може сматрати као Трампов обрачун са њему ненаклоњеним медијима, пошто је „Слободна Европа“ небитна за америчког председника, јер она не делује на територији САД и није фактор на америчкој политичкој сцени.
Такође, та мера се не може сматрати ни као повратак америчкој изолационистичкој спољној политици, јер Трампова Америка не иде ка изолационизму, већ ка већем нивоу прагматизма.
„Уместо на идеологију, Трампова администрација ставља акценат на оно што је корисно за њих. Наравно, постоји и даље та идеолошка компонента на основу инерције из претходног периода и на основу деловања ’дубоке државе‘, али томе се придаје мањи значај“, закључује Анђелковић.
