Министарство је нагласило да мотивациони део изречене пресуде Механизма захтева пажљиво проучавање.
„Међутим, сажетак објављен на сајту потврђује озбиљне недоследности које су од самог почетка пратиле Караџићев процес. База доказа изазива озбиљне сумње“, наглашава се у коментару.
Министарство указује на то да је Механизам, преузимајући недостатке Међународног трибунала за бившу Југославију и слепо следећи његову антисрпску политику, преферирао да игнорише ове околности и још једном показао пристрасност тандема Трибунал—Резидуални механизам.
Током заседања Резидуалног механизма за кривичне судове о случају бившег лидера босанских Срба Радована Караџића свесно су избачене незаконите акције земаља НАТО-а током војних операција на простору бивше Југославије, наводи Министарство.
Министарство је додало и да хашко правосуђе није показало право расположење за откривање бројних злочина команданата Бошњака и косовских Албанаца.
„Намерно су избачене противправне радње земаља НАТО-а током војних операција у бившој Југославији. Иако је добро познато да су размере цивилних жртава и уништавање цивилне инфраструктуре као последица тих акција, укључујући контаминацију значајних подручја осиромашеним уранијумом, веома значајни“, саопштило је Министарство.
Караџић је осуђен на доживотни затвор према 10 од 11 тачака оптужнице за различите злочине у Босни и Херцеговини против Муслимана и Хрвата у периоду 1992—1995. На тај начин је Жалбено веће Међународног резидуалног механизма за кривичне судове пооштрило казну из 2016. године, када је бивши лидер босанских Срба проглашен кривим, између осталог за етничко чишћење, масовну депортацију људи и геноцид у Сребреници и осуђен на 40 година затвора. Пресуду из 2016. оспорила је и оптужба која је захтевала доживотну казну, и одбрана, која је захтевала ослобађање. Караџић није признао кривицу.
