00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Зашто Србија обједињује војну индустрију

© Min.OdbanreПроизводи српске војне индустрије звезде Сајма наоружања у Абу Дабију
Производи српске војне индустрије звезде Сајма наоружања у Абу Дабију - Sputnik Србија
Пратите нас
Влада Србије ће крајем јуна формирати Групацију одбрамбене индустрије Србије која ће објединити фабрике војне индустрије у државном власништву.

Поред постојећих десет фабрика наменске индустрије, у овој групацији ће се наћи и погони крушевачког „Трајала“, затим „Прва петолетка“, „Јумко“, „Застава терво“ и „Корун“.

На питање шта Влада овим потезом жели да постигне, новинар и војни аналитичар Мирослав Лазански за Спутњик каже да верује како се ради о томе да се на неки начин обједине законски, правно-формални услови за све те фабрике.

Оклопно возило Милош - Sputnik Србија
Од „раласа“ до „муње“: Српско наоружање представљено свету (видео, фото)

„Наиме, тих пет фабрика које су додате и раније су радиле за потребе Војске Србије, израђивале одређене војне компоненте, али нису биле нормиране као део војне индустрије, наменске индустрије Србије. У смислу да и Влада понекад уложи неки новац у те погоне“, објашњава Лазански.

Он подсећа да је Влада Србије у задњих неколико година уложила више од 50 милиона евра у одређене фабрике војне индустрије.

„Ових додатних пет које се спомињу нису биле у том ланцу, па нису ни могле да добију те државне субвенције. Мислим да се настоји, пре свега, да се тај ланац војних фабрика прошири и да и други могу да буду корисници одређених државних субвенција. Други разлог је вероватно тај да се олакшају неки послови када је реч о извозу њихових производа. Мислим да је то интенција тог корака ка проширењу круга фабрика наменске, односно војне индустрије у Србији“, каже Лазански.

Војска Србије поред теренског возила - Sputnik Србија
Да ли је улазак странаца у војну индустрију издаја националних интереса

Како каже, држава ће ове године од извоза наоружања добити вероватно скоро 900 милиона евра, што је импозантна цифра.

„Са друге стране, када сте у тој интеграцији наменске производње, кад сте ушли у ту системску, да кажем, шему, онда сте лакше корисник и нових технологија које се увозе или се из једне фабрике дају другој фабрици“, указује Лазански.

Идеја је, верује Лазански, да се у цео тај систем војне индустрије унесе више реда, више планирања и кооперације.

„Компанија ’Јумко‘ је, на пример, и раније радила униформе за нас, док ’Трајал‘ ради гуме, а видећемо да ли ће убудуће радити и неке експлозиве. ’Прва петолетка‘ ради најбоље минобацаче у овом делу Европе, затим ручне бацаче граната, као и хидраулику за авионе — за ’Орао‘, за Г4 и ’Ласту‘, као и за неке друге артиљеријске системе. Такође, ’Прва петолетка‘ је направила нову халу за интеграцију топовско-ракетног система ’Пасарс‘. То је противавионски топ калибра 40мм, који ће доћи на камион и биће интегрисан заједно са ракетама земља-ваздух. Поред тога, ово предузеће треба да ради и робота ’Милош‘“, закључује Лазански за Спутњик.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала