„Пролазак украјинских бродова кроз Керчки мореуз није питање баланса снаге нити присуства НАТО-а у региону Црног мора. То је искључиво проблем непоступања Украјине у складу с постојећим процедурама које су добро познате и успешно коришћене до новембра 2018. године. Покушај Украјине да заобиђе ове процедуре имао је ризик да изазове војни сукоб између Русије и Украјине, у који би се можда умешао и НАТО“, наводи се у саопштењу Савета.
Сенатори скрећу пажњу да, повећањем активности у раније мирној балтичкој регији, НАТО сада повећава своје војно присуство у црноморском региону.
„Подршка НАТО-а Грузији током трагичних догађаја у августу 2008. године, а сада и Украјини, укључујући и 25. новембар 2018. године, када су бродови украјинске ратне морнарице илегално пресекли државну границу Русије у области Керчког мореуза, подстиче руководство ове две земље, које је уверено у своју некажњивост, на нове авантуре“, истиче се у документу.
Парламентарци такође напомињу да би дијалог између војске и политичара Руске Федерације и савеза могао да има позитивну улогу у условима заоштрене ситуације на међународној сцени.
„Савет Федерације сматра да би у овој погоршаној ситуацији дијалог између војске и политичара Русије и НАТО-а могао имати позитивну улогу. Може се само жалити што су раније постојећи формати и канали комуникације једнострано ограничени на иницијативу НАТО-а. Сарадња у бројним областима безбедности у интересу свих евроатлантских држава потпуно је прекинута“, наводи се у саопштењу.
Сенатори истичу да је деструктивна политика ултиматума и санкција које користе земље-чланице НАТО-а пут који не води никуда, а њихова уверавања о заинтересованости за деескалацију и спречавање опасних војних инцидената нису подржана реалним дејствима за успостављање нормалних радних контаката са Русијом о војним питањима.
„Савет Федерације је уверен да Русија и НАТО имају много важних тема за разговор, као и значајан број заједничких претњи које захтевају заједнички одговор. Међутим, изградња конструктивних односа Русије и НАТО-а, укључујући и преко парламената, може се градити искључиво на узајамном поштовању, узимајући у обзир легитимне интересе страна и одбацивање диктата и ултиматума“, наводи се у документу.
Керчки инцидент се догодио 25. новембра, када су руски бродови пресрели украјинске ратне бродове који су ушли у руске територијалне воде у Керчком мореузу, који повезује Црно и Азовско море. Том приликом су заплењена три украјинска брода, а чланови посада ухапшени.
