Према Ковачевим речима, све империје кроз историју су желеле да у потпуности господаре Балканом. То данас чини и НАТО, покушавајући да потисне руско и кинеско присуство, у било којем смислу, почевши од политике и привреде, до енергетике и војне сарадње. Време пред нама је време великих безбедносних изазова за безбедност балканских народа и држава, сматра он.
„Након Румуније и Пољске, САД и НАТО виде простор већег дела Балкана, првенствено Албаније, Црне Горе, Македоније, па и Косова, да се ту базирају НАТО снаге. Планира се да Бондстил, од базе Кфора, постане друга, а можда и прва база на простору Европе“, каже Ковач.
Поред медијске пропаганде да Балкан треба да постане наводна зона стабилности из које је одстрањен руски утицај, наш регион, према Ковачевим речима, поново постаје зона потенцијалних конфликата.
„Оно што видимо је да на 250 до 300 километара ваздушне линије, НАТО покушава да угуши два српска интереса — да се трајно призна окупација Косова и Метохије и да се Србија одрекне било какве амбиције на зближавање са Републиком Српском, где важе потпуно супротни критеријуми. Све је то у функцији циља. Не прави Албанија ’велику Албанију‘, већ НАТО прави ’велику Албанију‘“, каже Ковач.
Проблем интеграције БиХ у НАТО уопште не постоји, јер о прикључењу нема уставно неопходног консензуса три конститутивна народа у два ентитета, каже академик Ненад Кецмановић.
Да консензуса има, БиХ би израдила МАП и направила следећи и вероватно претпоследњи корак у процесу придруживања, а пошто га нема свака даља расправа постаје сувишна, додаје Кецмановић. Све консоцијације у свету подразумевају такав механизам одлучивања, поготово о крупним спољнополитичким питањима, па се он, готово рутински, примењује и у БиХ.
„Поставља се питање каквог уопште има смисла да БиХ са Републиком Српском буде прикључена НАТО-у, када је НАТО већ у њој. БиХ је протекторат такозване међународне заједнице, високи представници су у првим мандатима били Европљани, уз које су били заменици Американци, који су о свему одлучивали, да би, касније, ваљда због рационализације у ОХР-у седео амерички човек из Европе са диктаторским бонским овлашћењима. Показало се, високи представник може да мења законе, смењује политичаре, одузима надлежности, па биће онда да може и да учлани БиХ у НАТО“, каже Кецмановић.
Најновији случај хапшења Џулијана Асанжа само учвршћује тезу да су, уместо наводних носилаца „демократских вредности“, управо НАТО и његове водеће државе-чланице постали носиоци новог тоталитаризма, информативног терора, манипулација и гушења слободе изражавања, каже политиколог Александар Павић.
НАТО у свом понашању неупоредиво више личи на Трећи рајх, него на ишта што би се могло назвати демократским, додаје он.
С друге стране, главни декларисани противници алијансе — Русија и Кина, али и друге државе, залажу се за нови, мултиполарни поредак који је заснован на равноправности држава, међународном праву и немешању у унутрашње ствари других држава. Уз то, оне су пријатељске према Србији, Републици Српској и српском народу у целини и, за разлику од огромне већине НАТО држава, не угрожавају српску државност.
„Према томе, не само што је у интересу српског народа са обе стране Дрине да се сврста уз своје осведочене пријатеље, а не непријатеље, већ су и вредности које нуде пријатељске државе много ближе Србима као народу него оне које сада нуди НАТО — милитаризам, унилатерализам, гажење међународног права и гушење слободних медија и слободе изражавања“, сматра Павић.
Паралелни процеси који су срачунати на промену система вредности, историјске прошлости, образовања, традиције, културолошких достигнућа и слично имаће далекосежне последице у преобликовању свести и праксе у Црној Гори и несумњиво у региону, тврди професор Факултета безбедности у пензији Радомир Милашиновић.
Пријем Црне Горе у НАТО, супротно вољи народа, представља нонсенс у новијој историји, истиче Милашиновић.
