Шпански медији оцењују да је главна карактеристика ових избора оштра поларизација и јачање популистичких десничарских снага, а са овом оценом слаже се и гост „Спутњик интервјуа“ Рајко Петровић, истраживач Института за европске студије и добар познавалац шпанске политичке сцене.
„То су две основне карактеристике саме изборне кампање, али генерално и атмосфере која у Шпанији влада у претходних неколико месеци. Ова земља је наиме, након деценија биполаризма, односно доминације двеју главних политичких партија, постала политички систем у коме бар пет политичких партија представља релевантне снаге. Свака од њих ће имати преко десет, а неке и више од 20 одсто гласова, што потпуно ремети нека досадашња искуства не само вођења изборне кампање већ и најава будућих коалиција“, објашњава Петровић.
Како каже, интересантна је појава партије „Вокс“ на шпанској политичкој сцени јер је Шпанија, уз Португалију, дуги низ година била практично једина земља у Европској унији на коју није успео да утиче тај талас десног популизма, како га медији у Западној Европи називају.
„Међутим, избори у Андалузији који су се десили крајем 2018. године показали су да ’Вокс‘ има потенцијал и да постоји једно језгро у шпанској заједници које је спремно да за њих гласа“, каже Петровић.
Одговарајући на питање зашто јача шпански национализам, Петровић каже да када се у једној земљи јавља тако снажан сепаратизам, попут оног у Каталонији, који је индукован све радикалнијим захтевима, јасно је да ће један део друштва хтети да на исто тако радикалан начин одговори на њега.
„Тако да појава ’Вокса‘ није никакво изненађење. Просто, шпанска крајња десница је свих ових година носила тај терет франкизма и било им је јако тешко да пронађу некакву платформу на којој ће базирати свој програм, а да их не етикетирају као франкисте. Међутим, они су успели да направе једну платформу која би била прихватљива у неким савременим демократским оквирима бавећи се неким кључним питањима као што је сепаратизам у Каталонији, Баскији, као што је начин финансирања аутономних заједница и проблем са мигрантима који Шпанија има“, напомиње гост „Спутњик интервјуа“.
У осврту на предизборну кампању Петровић каже да анкете указују на то да чак 38 одсто бирача уочи избора није знало за кога ће да гласа. То опет говори да се политичка сцена не само поларизовала већ и фрагментисала, па ће гласови и левичара и десничара унутар корпуса неопредељених бирача бити пресудни на овим изборима.
„Питање је да ли ће гласати за ’Подемос‘ или социјалисте на једној или за једну од трију партија на другој страни — ’Народну партију‘, ’Грађане‘ или ’Вокс‘. У предизборној кампањи, коју је одликовала оштра реторика партијских лидера на рачун политичких противника, социјалисти Педра Санчеза слали су поруке везано за економију и социјална питања, док се десница чврсто држала каталонског питања, делимично баскијског питања и тема везаних за мигранте“, примећује Петровић.
Иако каже да је тешко прогнозирати резултате избора, Петровић сматра да ће „Социјалистичка партија“ бити најуспешнија и да ће имати негде око 31 одсто гласова, што је успон у односу на претходни изборни циклус.
„Са друге стране ’Народна партија‘ ће доживети велики пад и имаће око 20 одсто гласова. Њих бије глас да су партија која у својим редовима има пуно корумпираних чланова, али ће њима такође велики број гласова узети ’Грађани‘ и ’Вокс‘. ’Грађани‘ ће, према неким истраживањима, имати око 14 одсто подршке, ’Подемос‘ ће, по свој прилици, доживети пад на 12 одсто, а ’Вокс‘ ће имати негде преко 11 одсто. Међутим, главно питање није ко ће освојити највећи број гласова, већ да ли ће моћи да формира владу“, наглашава Петровић.
Како каже, питање је да ли ће такозвана „десна коалиција“ која се најављује, односно која је формирана у Андалузији, а коју чине „Народна партија“, „Грађани“ и „Вокс“, имати 176 посланика, односно већину у парламенту.
„Истраживања у последњих неколико месеци показују да су они све даље од тога. Са друге стране, мало је вероварно и да ће Социјалистичка партија успети да формира потребну већину само са ’Подемосом‘ и чини се да ће им бити потребна подршка још неких партија. У том смислу занимљиво је да социјалисти не искључују могућност вођења постизборног дијалога са ’Грађанима‘, али питање је да ли ће ’Грађани‘, који су профилисани као умерено десна снага, пристати на такву коалицију само зарад уласка у владу, ако би она убудуће могла да их кошта рејтинга на неким наредним изборима“, напомиње Петровић.
У том смислу, наставља наш саговорник, ако би „Грађани“ одбили коалицију са социјалистима, Санчезова „Социјалистичка партија“ морала би да формира владу са „Подемосом“ и неким мањим партијама које су просепаратистичке — „Заједно за Каталонију“, „Баскијска национална партија“ или врло јака каталонска „Републиканска левица“.
„Мислим да та влада не би имала будућност јер би била слична оној која је пала и због које су избори и расписани. Наиме, та влада је показала да не може да опстане под неким већим политичким притиском. Зато ме не би изненадило да након ових избора уопште не дође до формирања владе или да она, и ако буде формирана, буде на ’стакленим ногама‘. Верујем да Шпанију врло брзо чекају још једни избори на којима ће ових пет партија опет одмерити снаге“, закључује Рајко Петровић.
