Иако је војни буџет Русије десет пута мањи од америчког и иако Русија већ четврту годину заредом смањује војне трошкове, Москву свеједно западни политичари и медији представљају као главну претњу.
Према подацима истраживања СИПРИ-ја, укупни трошкови су достигли највећи ниво од 1988. године, када су били најнижи од завршетка Хладног рата и прошле године су износили 1,8 билиона долара, што је за 2,3 одсто више него 2017. године.
У петорку су ушле САД, Кина, Саудијска Арабија, Индија и Француска, на које отпада 60 одсто светских расхода на војску.
Први пут од 2010. године показатељ САД је порастао за 4,6 одсто и износио је 649 милијарди долара, што говори о томе да су амерички војни расходи прошле години били колико и укупни трошкови на војску осам наредних држава са рејтинга СИПРИ.
У извештају се, између осталог, наглашава да је раст војних расхода у 2018. години приметан у државама Централне и Источне Европе.
То је, како се објашњава, условљено реализацијом нових програма за куповину оружја при администрацији Трампа, започетим 2017. године.
Према речима Питера Веземана, научног сарадника Програма наоружања и војних расхода СИПРИ, све то је повезано са „порастом представе о претњама Русије“.
Војни расходи Русије у 2018. години, према подацима СИПРИ-ја, износили су 61,4 милијарде долара, што је за 3,5 мање него претходне године. На такав начин Русија се нашла на шестом месту рејтинга.
Иако Русија није међу пет лидера по трошковима за оружје, информациони рат против Русије се наставља, истиче руски војни експерт Андреј Кошкин.
„Морамо узети у обзир информативни хибридни рат који се данас води против Русије. Они чак и не размишљају о аргументима. Они размишљају само о томе како у информационом простору треба линчовати Руску Федерацију. И сада се испоставља да расходи на оружје широм света расту, Русија није лидер, али за то нико не мари. Најважније је свима говорити да је Русија ’агресор‘, а онда можете себи повећавати буџет за оружје из џепа пореских обвезника, што САД и НАТО земље данас раде“, рекао је Кошкин за Спутњик.
По његовом мишљењу, чињеница да Американци воде у рејтингу војних трошкова није изненађујућа.
„Американци себе сматрају нормом међународног права и не слушају ничије препоруке. Ништа их не обуздава. Они су заинтересовани да покрену трку у наоружању. Да би то учинили, они чине све, пре свега у информационом простору, а онда профити долазе од избијања нових оружаних сукоба на планети, јер тамо увек има Американаца и који скидају кајмак“, истиче Кошкин.
Иако нема највећи буџет за одбрану, Русија задржава војни паритет са НАТО-ом. Треба имати у виду да се Русија, за разлику од, на пример, Сједињених Држава, где је одбрамбена индустрија бизнис, и даље врло често држи совјетских принципа, који подразумевају висококвалитетно, поуздано и јефтиније оружје.
Русија озбиљно конкурише на светском тржишту — у просеку годишње извози оружје у вредности од преко 15 милијарди долара и чврсто држи друго место у свету по извозу војне опреме, после САД.
Притом, пренаоружавање руске војске се ближи крају, што озбиљно забрињава стручњаке НАТО-а. Због тога се може очекивати да ће напади на Русију у информационом простору бити настављени. Међутим, то је само показатељ да се борбена спремност руске војске све више повећава, а да одбрамбене способности испуњавају савремене захтеве.
