Када је 2013. кинески брод „Јанг Шенг“ стигао у Ротердам за нешто више од 30 дана, што је две и по седмице мање него путем кроз Суецки канал и Средоземно море, нико се није чудио, иако је то био први пробни транспорт Северним морским путем.
Дужина Северног морског пута износи 15.000 километара, што је око 5.000 километра краће него пут из Шангаја до Ротердама преко Суецког канала. Током пробне вожње, кинески транспортни брод уштедео је 820.000 долара. Обострани интерес, очигледно, постоји и зато је сасвим реална могућност спајања Северног морског пута на коме Русија увелико ради, са морским Путем свиле, који је од пре годину дана и званично део вeликог кинеског пројекта „Један појас — један пут“.
То могуће спајање се разматра, рекао је протеклих дана у Пекингу председник Русије Владимир Путин на заседању Форума „Један појас — један пут“. Реализација тог пројекта треба да створи глобалну и конкурентну руту која повезује североисточну, источну и југоисточну Азију са Европом.
Довољно је напоменути да ће Северни морски пут омогућити Кини бржу испоруку терета у Европу и смањити пут за 20 до 30 одсто, чиме ће се уштедети на гориву и људским ресурсима. А с обзиром на то да се 90 одсто кинеске робе испоручује морем, развој поларног Пута свиле Пекингу осигурава озбиљан привредни раст и, наравно, раст профита. Уосталом, Кина је један од највећих играча на светском тржишту и највећи потрошач енергената.
А за Русију је важно не само да кинески терет пролази кроз Северни морски пут, него и да се осигура утовар. Намера азијског дива да уложи огромна средства у развој тог морског пута велики је плус и за Русију и велики покретач развоја руске економије, слажу се познаваоци прилика.
Руководилац одељења у Институту за примењена економска истраживања при Руској академији привреде и националних ресурса, Александар Абрамов сматра да Русија може имати велику корист ако у својим територијалним водама нуди транспортне правце за транзит терета између Кине и Европе.
Он, ипак, упозорава да тај посао треба да буде профитабилан за саму Русију која не би смела да уђе у замку и изгради транспортну и логистичку инфраструктуру која се неће исплатити.
„Још постоје процене повезане са сумњом да ће земље које буду спроводиле овај пројекат упасти у неку врсту зависности према Кини због дуга, јер ће Кина обезбедити повољне услове финансирања. Колико ће то бити ефикасно по будућност ових земаља није унапред познато. Наравно, ово је интересантан и обећавајући пут, али овде Русија треба да узме у обзир свој интерес“, каже за Спутњик Абрамов.
Мање сумњичав је био шеф Центра за економска и социјална истраживања Кине и заменик директора Института за истраживање Далеког истока Руске академије наука Андреј Островски.
„Надам се да ће иницијатива ’Један појас — један пут‘ омогућити да реализујемо ове пројекте, развијемо Далеки исток, створимо лучку инфраструктуру, железницу, мостове преко Амура. Овде почиње прича о Северном морском путу. Још један северни ледени пут свиле. Ако се реализује наша сарадња са Кином у овој области, то ће драстично смањити руту“, каже саговорник Спутњика.
Островски напомиње да треба опремити Северну морску руту изградњом ледоломаца и развојем логистичких лучких објеката на северу Русије, али и сматра да Русија и Кина имају платформу за активну сарадњу.
Када су Русија и Кина 2013. године уприличиле први пробни транспорт Северним морским путем из кинеске луке до Ротердама, капетан руске флоте Атомфлот, који управља руским нуклеарним ледоломцима, Валентин Давидјанц је проценио да ће до 2021. године том рутом пролазити 15 милиона тона терета годишње. То је, наравно, мало у поређењу са 929 милиона тона терета, колико је кроз Суецки канал прошло 2011. године.
Већ 2017. године превезено је 10,7 милиона тона терета, а прошле године 19,7 милиона тона. Зато је руски Росморречфлот ревидирао прогнозе, наводећи да ће до 2020. транспорт робе Северним морским путем порасти на чак 44 милиона тона, а до 2030. на 70 милиона тона годишње. Главни терети ће, свакако, бити енергетски ресурси, као што су течни нафтни гас, нафта, угаљ, али и метали.
За некадашњег дипломату и одличног познаваоца прилика на источном делу евроазијског континента Срећка Ђукића није чудо што су велики политички пројекти окренути Евроазији, која је, како каже, континент будућности.
Према његовој оцени, пробијање северног коридора по Северном мору преко Северног леденог океана је један од најперспективнијих транспортних коридора у свету.
„Суштина тих замисли које већ постају реалност јесте да се Евроазија повеже као што су повезани други континенти. Иако је Евроазија најстарији континент, заиста је необјашњиво да је Европа вековима остала неповезана са Азијом. Никада Еврозија није успела да постане хомоген, јединствен континент, повезан транспортним коридорима као што су то нови континенти, које су много касније открили управо Европљани. Америка је са свих страна окружена транспортним коридорима“, каже Ђукић за Спутњик.
Он напомиње да је реч о огромним пројектима који захтевају огромне инвестиције, али и указује да кинеска иницијатива Појаса и пута, која се постепено реализује и иде по средини евроазијског континента, није довољна.
„Потребан је и коридор преко Русије, и ту је Русија намерена да даље развија своја два коридора, Транссибирску железницу и Бајкалско-амурску магистралу. Али да би све то било повезнао у целину, неопходно је повезати Северни ледени океан, који је јако богат сировинама, а посебно угљоводоницима, са осталим коридорима и евроазијским континентом“, сматра Ђукић.
Он напомиње да од свих арктичких земаља, а има их више на евроазијском континенту, до САД и Канаде на америчком, Русија има најконкретније пројекте и изграђену инфраструктуру, као и највећу флоту атомских ледоломаца који раде 12 месеци у години и Северни морски пут одржавају пловним.
„Засад је тај Северни морски пут најинтересантнији за доставу течног нафтног гаса из фабрика које Русија намерава да подигне. Једна је већ завршена на самом северу Јамала и тај течни гас се великим танкерима већ увелико транспортује и продаје свуда по свету, од САД до Кине, преко европских држава, чак и Индије. Према томе, тај Северни морски пут је нешто што постаје заиста стварност, претвара се у жилу куцавицу и у огромној мери скраћује даљину путовања из Европе за Далеки исток и Кину“, закључио је Ђукић.
