Иако се Трампу руски лидер Владимир Путин лично можда и допада, када је реч о Трамповој администрацији то уопште није случај, оцењује лист, те наводи да је управо то разлог што пријатељски односи никада нису ни могли да буду успостављени.
Чак је и недавни извештај специјалног тужиоца Роберта Милера обелоданио какве је кораке предузимао штаб Доналда Трампа током предизборне кампање још 2016. године по питању зближавања односа са Русијом, организујући тајне комуникационе канале са највишим политичким врхом у Москви, паралелно настојећи да смекша ставове америчке Републиканске партије.
Међутим, упркос свим тим напорима, односи Русије и САД су и даље остајали поприлично хладни током целокупног трајања Трамповог председничког мандата, а многи политичари, али и велики део америчке јавности остао је у недоумици шта уопште треба да значи тај невероватни дизбаланс када је реч о Трамповој реторици, са једне стране, и потезима администрације, са друге, према Путину.
То се лако може видети и на многобројним примерима, истиче лист и подсећа да сваки пут када би Трамп упутио Путину било какав позитиван коментар по било којем питању из његове администрације уследио би изузетан жесток потез у односу на званичну Москву.
„Форин полиси“ указује и да САД спроводе две паралелне политике у односу на Русију — једна је она коју води председник, а другу спроводи администрација. Бивши амерички званичници ту спољнополитичку дисхармонију тумаче хаосом на унутрашњој политичкој сцени, тачније због свих тих истрага које су се водиле због наводног мешања Русије у председничке изборе у САД.
„Да није било истраге коју је водио Милер, Трамп би далеко лакше могао да преокрене америчку политику у корист изградње америчко-руских односа, али да би тако нешто уопште покренуо био је принуђен да материјализује многобројне кадровске измене како би устоличио тотално нови сазив Конгреса САД“, закључује лист.