Папа Фрања је изјавио да је Степинац био „крепостан човек“, због чега га је Црква прогласила блаженим. Међутим, у одређеном тренутку у процесу канонизације постоје нејасне историјске тачке.
„И ја који треба да потпишем канонизацију са одговорношћу сам молио, промишљао и тражио савет и онда сам видео да треба да питам за помоћ Иринеја. Иринеј је велики патријарх и помогао ми је. Основали смо заједно историјску комисију и радили смо заједно. Јер и Иринеја и мене једино занима истина. И да не погрешимо. Чему би служило проглашење свеца ако ту истина није јасна? Никоме то не би служило“, рекао је папа.
Крестић додаје да је папа Фрања овом изјавом показао да је врло опрезан и врло сумњичав у истинске вредности Алојзија Степинца. Уздржаност папе да не одлучи ништа без консултација са Српском православном црквом иде му у прилог, због чега заслужује похвалу.
„Папа Фрања је остао доследан и неће журити да подлегне притисцима који су свакако велики кад је реч о Хрватској“, истиче Крестић.
Он подсећа да се у Хрватској недавно појавио један документарни филм о Степинцу у коме су као саговорници учествовали и поједини историчари из Београда, који су давали тако неопрезне изјаве које су ишле у прилог „свему ономе што жели хрватска римокатоличка црква“.
Просто је срамотно како су наши историчари дозволили да буду употребљени, чак и злоупотребљени, нагласио је српски академик Крестић.
„Чак ниједну озбиљну и критичку оцену о Степинцу у том филму нису дали, али су послужили хрватским политичарима и хрватској римокатоличкој цркви да од Степинца, још пре него што је проглашен за свеца, направе више него светитеља“, истиче саговорник Спутњика.
Он додаје да би пре стао на страну папе Фрање него тих српских историчара „који су послужили Хрватима да беатизују и глорификују Степинца и проглашавају га непогрешивим и правим свецем“.
Због тога не би требало да се чудимо што из Хрватске константно иде прича о канонизацији Степинца, каже Крестић и подсећа да су чак и неки хрватски историчари који су учествовали у том филму били критичнији од наших, „који су послужили Хрватима у тој игри опроста свих грехова које Степинац има на души кад је реч о геноциду у НДХ“.
Наш саговорник оцењује да је тешко сада рећи да ли папина изјава представља прекретницу кад је реч о односу Римокатоличке цркве о канонизацији Степинца. Међутим, та уздржаност коју је показао папа Фрања врло је симпатична и похвална.
„Шта ће бити сутра, колико је могуће да та уздржаност опстане и докле ће опстати, тешко је прогнозирати. У сваком случају, она служи папи на част. То је одговорно понашање, папа не жели да се огреши ако не сазна све о једном таквом човеку какав је био Степинац, који је у сваком случају дискутабилан као личност, а поготово као потенцијални светац“, закључио је Крестић.
