Тешка јесења киша спустила се на Београд 9. маја после подне, непуна два сата пре него што ће почети шетња „Бесмртног пука“, четврта по реду. Ипак, неколико хиљада грађана Београда ништа није могло да спречи да се сат времена пре почетка шетње окупе испред Гробља ослободилаца Београда, одакле је „Бесмртни пук“ кренуо у дефиле улицама српске престонице.
„Бесмртни пук“ је манифестација новијег датума, настала је у Русији пре седам година, из спонтаног окупљања грађана, који су за Дан победе улицама градова носили слике својих предака, учесника Другог светског рата.
Овај обичај убрзо је институционализован, у Русији је попримио масовне размере, а у свет су га проширили Руси који живе ван земље. У Србију је стигао пре четири године путем организације „Меморијал“, која се бави очувањем културе сећања на учеснике Другог светског рата.
Грађани Србије су манифестацији дали свој особити тон — поред учесника Другог светског рата, они носе и фотографије предака учесника Првог светског рата.
Тако су урадила и браћа Читаковић, Радоје и Милован, родом из села Горњи Мушић код Мионице.
„Ово је мој отац, који је био учесник ослобођења Београда, а ово је наш деда који је био један од 1.300 каплара“, објашњава Радоје показујући фотографију.
„Киша нам не смета“, настављају они „данас нам ништа не смета. Ово је дан победе, када се људи радују“.
Киша не смета ни Зорану Јовановићу из Београда.
„Је л‘ ти делује да смета?“, пита Јовановић кроз смех „Ја сам вреле крви и морам мало да се охладим“.
„Ово је мој рођак Радивоје Јовановић“, објашњава он слике које држи у рукама, „Погинуо је у ослобађању Београда 1944. у групи партизана и црвеноармејаца код Цркве светог Александра Невског у Француској улици. А ово је мој отац Владимир, он је прошао све и ту сам ја, као доказ да је преживео.“
Службене обавезе нису Јовановићу, како каже, дозвољавале да учествује у досадашњим „Бесмртним пуковима“, а сада када је отишао у пензију придружио се шетњи.
Миомир Матуновић каже да до сада није пропустио ниједан „Бесмртни пук“ у Београду. Носи слику свог деде, стрељаног 1941. у концентрационом логору на Бањици.
Матуновићевог деду, Новака Стопића, сироче из Првог светског рата, геодету школованог у Француској, Гестапоу је издао најбољи пријатељ, недићевски капетан, јер је скупљао новац за, како Матуновић каже, „оне у шуми“.
„Мог деду су стрељали када ми је мајка имала шест месеци. Ја сам одрастао без деде, баба без мужа, а мајка без оца. Срби треба да поштују своју историју јер историја је најбоља учитељица. Без историје не можемо да идемо напред“, каже Матуновић.
За разлику од претходних година, ове године на челу колоне, поред мотоциклистичке групе „Ноћни вукови“ нашао се и оркестар српске полиције, а марш „Бесмртног пука“ почео је маршом „На Дрину!“.
„Бесмртни пук“ кретао се београдским булеварима до Скупштине града, а пошто се полицијски оркестар повукао, са чела колоне су пуштане српске и руске песме.
Пред почетак концерта и пројекције филма „Балканска међа“, окупљеним грађанима обратили су се амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, министри у српској влади Зоран Ђорђевић и Ненад Поповић, као и заменик градоначелника Београда Горан Весић.
Честитајући Београђанима празник, амбасадор Чепурин рекао је да је познато да су Руси и Срби браћа.
„Али ми смо и браћа по оружју. Ово је дан када треба да памтимо сваког српског и руског хероја, од маршала до војника“, поручио је он.
Министар Поповић је рекао да се на данашњи дан морамо присетити идеја због којих су наши преци, надљудском храброшћу и непоколебљивошћу, били спремни да беспоговорно, у рату жртвују своје животе.
„Морамо се присетити тих идеала прошлости, јер на њима је заснована и наша садашњост и будућност“, рекао је он и додао да су ти идеали слобода и независна отаџбина.
„Немамо права да заборавимо наше претке пале за слободу, наша обавеза да чувамо сећање на њих“, речи су министра Ђорђевића, док је Весић истакао да марш „Бесмртни пук“ треба да подсети на претке који су дали живот у борби против фашизма, да подсећа будуће генерације шта је фашизам и да буде брана ревизији историје.
„Никада нећемо заборавити да је 1000 Црвеноармејаца и скоро 3000 припадника НОБ-а дало живот да Београд буде слободан“, рекао је Весић.
