Одред подводних диверзаната-извиђача није случајно формиран баш на Балтичком мору — та водена површина је била идеална за лагану ронилачку опрему због малих дубина. Осим тога, на обали коју су окупирали Немци градиле су се војне базе и пристаништа, а совјетски адмирали то нису могли равнодушно посматрати.
„У саставу обавештајног одељења штаба Балтичке флоте формирати одред за специјалне намене који ће се састојати од 146 редовних јединица, употпунити је са командантима и рониоцима који су прошли специјалну обуку у Војној поморској медицинској академији и у Управи Експедиције за подводне радове специјалне намене. За команданта Одреда за специјалне намене именовати поручника Ивана Васиљевича Прохватилова“, наводи се у наредби народног комесара Војно-поморске флоте Николаја Герасимовича Кузњецова.
Рониоци нису имали времена за размишљање — након месец дана су их послали како би ликвидирали десант који се искрцао на једно од острва Финског залива. Постојала је опасност од опкољавања делова 23. јединице, који нису успели да напусте Виборг. Војници којима је командовао Прохватилов су помоћу неколико чамаца стигли на острво, али нису затекли непријатеља, јер их је неко вероватно упозорио.
Операција „Бурлаки“
Следећи задатак је био да се разјасне разлози сумњиве активности Немаца у Петерхофу, који су били запосели. Рониоци су ноћу кренули дуж канала и дошли су до великог градилишта. Наиме, војни инжењери Вермахта су градили дрвено пристаниште за моторне чамце, поред којих су се налазила скривена складишта муниције. Прохватилов је добио наређење да уништи објекат, не чекајући да се заврши градња. Извиђачи су били опремљени са две велике морске мине, три мала војна брода и једним чамцем. Потопили су мине и под окриљем ноћи су се упутили према Петерхофу.
„Два или два и по километра пре обале бродови су се зауставили. Прешавши на моторни чамац, вукао сам обични чамац још километар, након чега је он са веслачима нестао у тами“, писао је Прохватилов у свом дневнику.
Чамац је пришао недовршеном пристаништу на растојање са којег не би били примећени са обале. Војници су бацили мине са чамца, а крајеве ужади су носила два рониоца са компасима. Они су вукли бомбе до пристаништа и чврсто их привезали. Након тога је заронио наредник са детонатором. Учврстио га је уз мину и наместио тајмер на девет сати ујутру. Морнари су успели да напусте зону диверзије пре зоре.
Наредног дана команда Балтичке флоте примила је извештај да су се у 9 сати и 12 минута у пристаништу у Петерхофу скоро истовремено догодиле две експлозије. Такође је наведено да је у стубовима дима и ватре било видљиво како делови људских тела и пристаниште лете у ваздух.
Након тога, Немци нису обнављали пристаниште, али су наставили да минирају пловни део канала.
Напад из позадине
У пролеће 1942. године, у Финском заливу су учестали напади Немаца на мале патролне чамце Балтичке флоте. Извиђачи су открили да нацисти користе мале моторне чамце са висећим мотором по принципу „нападни и бежи“. На сваком моторном чамцу налазило се до 30 наоружаних припадника специјалних снага и достизао је брзину до 40 километара на сат. Захваљујући њиховој компактности могли су прићи близу обале. Одред за специјалне намене добио је задатак да открије и уништи базу моторних чамаца. Иако су први део задатка извршили брзо, нису успели одмах да се приближе бази, јер је скривене чамце на обали недалеко од Стрељинског канала чувао немачки гарнизон.
У одреду су формирали четири групе извиђача којима су командовали официри. Свакој групи су доделили моторни и дрвени чамац, као и ронилачку опрему и прслуке за спасавање. Прва група је имала задатак да прекине везу и привуче пажњу Немаца. Друга група да уништи чамце, трећа да блокира гарнизон, а задатак четврте групе је био да прикрије одлазак свих група након извршавања задатка. Како не би дошло до грешке са местом искрцавања на мрачној обали, Прихватилов је лично преко дана на чамцу превезао на то место рониоца који ће давати сигнале. Док је покушавао да се што више приближи обали, на њега се обрушила снажна пуцњава, али је преживео стицајем срећних околности. Ноћу су се на одредницу упутили совјетски моторни чамци који су вукли дрвене чамце.
Извиђачи су тихо ушли у канал веслајући, искрцали су се и опколили базу. Условним сигналом, на немачке чамце бачене су ручне бомбе. Током напада успели су да униште осматрачницу, а такође су узели важна штабна документа. Упркос пажљивом планирању, губици су били неизбежни. У размени ватре са немачком патролом погинула је скоро цела група на челу са старијим поручником Пермитином. Схвативши да су надмудрени, Немци су испалили сигналне ракете изнад те области и повезали се са артиљеријом. У зони искрцавања падале су гранате једна за другом. Преживели извиђачи су једва успели да уђу у чамце и да изађу на море, где су их чекали бродови.
Претеча „морских ђавола“
Током Другог светског рата одред ронилаца Прохватилова извршио је низ опасних задатака. У лето 1944. године, извиђачи су са немачке подморнице У-250 која је била поринута у Виборшком заливу под ватром узели дневник и машину за шифровање „Енигма“. Касније су за чамац везали понтон за подизање и шлеповање до Кронштата. Заузимање немачке подморнице У-250 показало се као стратешка победа совјетских морнара, јер је подморница била опремљена са два тајна торпеда са акустичним навођењем који су причињавали много невоља Балтичкој флоти и савезничким конвојима. Након што су их проучили, инжењери су врло брзо развили противсредство. Совјетско руководство је један од торпеда презентовало Великој Британији.
Прохватиловљеви борци су такође извиђали локацију лансирног система за немачке ракете ФАУ-2 који се градио код Луге, а у чијем је домету гађања био Лењинград. Према добијеним координатама, недовршене лансирне системе сравнила је са земљом бродска артиљерија.
Поменути, као и други подвизи РОН-а детаљно су описани у личном дневнику Ивана Васиљевича Прохватилова, који се чува у Војном поморском музеју у Санкт Петербургу. Сматра се да је одред којом је он командовао био претходник јединстеног одреда „морски ђаволи“ Главне обавештајне управе (ГРУ), који се сматра легендом подводних специјалних снага.
