Власт тврди да је Црна Гора уласком у Сјеверноатлантски савез „учврстила сигурност и безбједност земље“, „створила предуслове за развој и бољи живот грађана“, те да је чланство у НАТО-у „гарант дуговјечности државе“, а бројне анкете, па и она коју је недавно спровео амерички Национални институт за демократију (НЕД), говоре да у Црној Гори и даље убједљива већина грађана има негативан однос према Западној војној алијанси.
Колико званична Подгорица држи до НАТО партнера говоре и бизарни детаљи попут оних да је у уторак једна од главних вијести у државним медијима била да ће три америчка хеликоптера „слетјети на војни аеродром „Књаз Данило“ у Голубовцима због пуњења резервоара горивом“, или оцјене министра војног Предрага Бошковића да је „одлука о приступању Црне Горе НАТО-у једна од најбољих одлука у дуговјечној историји црногорске државе и народа“.
Социолог Илија Маловић подсјећа да је одлука о уласку у Алијансу донета у Скупштини без референдума, јасне народне већине и јавне расправе.
„Данас, послије двије године од уласка у тај војни савез, не смањује се агресивна кампања власти да тај чин представи као цивилизацијски напредак државе који је донио напредак свим грађанима. НАТО је за власт гарант слободе, независности и практичан доказ за напредак у достизању демократских стандарда“, каже Маловић за Спутњик.
У црногорским медијима се, према мишљењу тог социолога, промовише изврнута стварност у којој се друштвена реалност описује појмовима супротним од њиховог стварног значења.
„Терор и издаја су храброст, правно насиље се назива мудрост, окупација је партнерство, маргинализованост је равноправност, а пљачка је визија. Увођењем тих термина оправдава се колонијални статус у који је дошла држава. Највулгарнију форму такве комуникације налазимо на црногорској држаној телевизији и на порталима блиским владајућој партији. У стварности, НАТО је ништа друго до фасада за остварење геополитичких интереса корпоративног неоимперијализма. Ко у њему види нешто друго, наиван је или злонамјеран“, тврди Маловић.
Он додаје да је вријеме показало да је и „грађанска опозиција“, која је тврдила да се са чланством у НАТО-у учвршћује демократско уређење земље и гарантују људска права, била на погрешном становишту.
„Наравно, десило се управо супротно, чланство је ојачало олигархију на власти. Испоставило се да једино што један милитаристички савез може да гарантује јесте интерес богатог, а у исто вријеме високо корумпираног, друштвеног слоја који влада. Док елита, под НАТО кишобраном, постаје богатија и сигурнија за своју политичку будућност, обични грађани губе право да управљају својом земљом и својим државним богатством.“
„Новац који једна држава одваја за чланство у НАТО-у одузима се од суме која се даје за школе, болнице, развој села, индустрију и инфраструктуру. Градњом војних база девастираће се читави дјелови државе. Феномен експлоатације региона гдје се подручје девастира до непрепознатљивости и гдје се локално становништо претвара у нијемог посматрача свог сопственог пропадања назива се ’проклетство ресурса‘. Управо то чека Бјеласицу, Дурмитор, Никшић и околину, дјелове Приморја“, предвиђа Маловић.
Наш саговорник такође нема дилему да је идеја да је НАТО ту да шири демократију и политичке слободе била обична заблуда.
„У реалности се дешава управо обратно, у новопридошлим чланицама тог војног савеза јачају екстремизам, историјски ревизионизам, релативизује се фашизам. Црна Гора је примјер и за ту друштвену аномалију, у њој маргиналне групе црногорских шовиниста много одлучније ’залазе у народ‘ са својим идејама, управо охрабрене чињеницом да је Црна Гора део НАТО коалиције“, категоричан је Маловић.
Аналитичар и публициста Војин Грубач сличног је становишта, при чему он сматра да је вријеме показало да улазак Црне Горе у НАТО није допринео сигурности и безбједности државе, јер се главна опасност, а то је пројекат „велике Албаније“, сада у Црној Гори развија хибридним путем и методама.
„Како су унутар Сјеверне Македоније направљене скоро државне границе раздвајањем Албанаца и Македонаца, то се исто може десити и у Црној Гори, независно од њеног уласка у НАТО“, упозорава Грубач за Спутњик.
Он такође додаје и да степен незапослености становништва, ниска просјечна плата грађана и огроман спољни дуг државе бјелодано свједоче да улазак у НАТО грађанима Црне Горе није донио ништа добро.
„Рекло би се да је улазак Црне Горе у НАТО био велики промашај, са свих аспеката, од безбједносних до економских, и што је најгоре и демократских, јер се десио против воље грађана Црне Горе. Међутим, нарочито је апсурдно то што се државни врх Црне Горе хвали што је насилним и недемократским уласком у НАТО, Црна Гора ушла у друштво, како кажу, ’најснажнијих демократија свијета‘.“
Грубач стога закључује да би вјероватно било много природније да се у друштво водећих западних демократија улази такође демократским путем, а не демонстрацијом насиља државе, што је, без сумње представљао улазак Црне Горе у Алијансу.
