ЕКСКЛУЗИВНО Председник Боливије: Трамп је светски непријатељ број један

Која је сврха Ваше посете Москви?

— Боливија и Боливијанци много верују председнику Русије и целом руском народу. Имамо идеолошка подударања у ставовима о међународном праву, на тему људских права. Ја желим да Русија буде присутна у Латинској Америци. Овај састанак је одговорност држава, влада, председника да одрже добре преговоре, од којих ће обе земље имати користи. Али у овој фази више је потребна Русија Боливији, него Боливија Русији.

Какво је Ваше мишљење о улози Русије у свету и у Латинској Америци?

— Народи у свету организују се у различите врсте друштвених покрета, а Русија је земља која тражи равнотежу међу међународним силама. Русија избегава војне интервенције. Русија као држава и као народ увек поштује међународно право и због тога су односи са Русијом у толикој мери важни не само за Боливију, него за све становнике планете.

У чему се, према Вашем мишљењу, огледа снага Русије? Зашто поједине земље не воле председника Путина и то што он ради?

— Пре бих рекао да се владама тих земаља не свиђа, јер сами грађани сматрају да је присуство Русије у политичкој сфери баланс између држава и народа. Русија гарантује да САД неће интервенисати ни у једној држави на свету. Ми смо убеђени да амерички систем и модел нису гаранција ни за живот ни за човечанство. Они не желе да им друге земље на свету представљају било какву конкуренцију.

Русија дели са другима свој начин управљања и, пре свега, своју технологију, као и неке друге могућности, док САД нема такву политику која би била оријентисана на човечанство и у томе је велика разлика. Зато је Русија толико важна у свету.

Шта мислите о перспективама сарадње Русије и Боливије у војно-техничкој сфери? Да ли је Боливија заинтересована за куповину руског оружја?

— Да, поготово ако се осврнемо на изјаве Ваздухопловних снага, постоји велико интересовање за набавку руске војне технике, како у области ваздухопловства, тако и у области пружања услуга.

Постоји заједничка комисија која је задужена за то и ми се надамо да ће овај трансфер технологије донети добре резултате. Прошле године смо престали да користимо (амерички) авион за обуку Т-33 и сада Ваздухопловне снаге траже од мене да их заменим руским авионима. Много ће зависити од техничког дела, али постоји пуно поверење (у руску технику). У Латинској Америци има много руских авиона. Све ће зависити од рада одговарајуће комисије.

Да ли планирате да разговарате о томе са председником Путином?

— Понекад било какав трансфер технологије зависи од политичких одлука.

Која је Ваша најупечатљивија успомена на Русију?

— Током моје прве посете био сам веома импресиониран организацијом и начином на који су ме дочекали. Затим, када сам учествовао на самиту земаља извозница гаса, много сам разговарао са братом, председником Путином, а током моје последње посете, за време Светског првенства, на билатералном састанку смо се дотакли неких важних тема. Сада ћемо да прецизирамо споразуме.

Пређимо на питање Венецуеле. Према Вашем мишљењу, како ће се одвијати ситуација у тој земљи?

— Венецуеланци сами морају да реше своје проблеме. Ми не прихватамо никакво мешање, а интервенција Сједињених Америчких Држава у тој земљи није успела, као ни државни удар.

Венецуела се мора суочити са економском блокадом. Дивим се венецуеланском народу који, упркос економској блокади, чврсто брани Чавеза и Боливаријанску револуцију. То задивљује. Постављање Хуана Гваида на место председника је као именовање намесника у колонијалним временима. Гваида не треба да признаје империја, нити Организација америчких држава, него његов народ. И други народи би требало да признају Гваида, ако (његове присталице) желе, да их власт тих народ призна. Али, пошто га не признају, онда северноамеричка империја није ништа постигла. Сви ми морамо настојати на томе да поново делују заједнички, јер одбацивање Мадура и његове владе није никакво решење за народ (у Венецуели).

Добро је што Венецуеланци имају отворени план у политичком, демократском, социјалном и економском односу.

Осећам да се провокације, које долазе од северноамеричке империје, ближе крају. Они нису успели да остваре доминацију у другим деловима, осим можда у Либији и они ће доживети неуспех на другим континентима.

Можда САД желе да поврате Латинску Америку. Али, упркос десничарским владама, Латинска Америка је поручила да не прихвата умешаност у Венецуели, а то је још један неуспех. Венецуеланци морају сами решавати своје проблеме.

Шта може бити излаз из ове ситуације?

— Понављам — дијалог.

Да ли ће се Сједињене Америчке Државе одлучити за војну интервенцију у Венецуели?

— Покушали су и нису успели. Ако би се догодила војна интервенција, не би добила подршку у Јужној Америци. Сви Јужноамериканци и Латиноамериканци су против било какве интервенције.

Да ли би ситуацију у Венецуели решио билатерални састанак Трампа и Мадура?

— Мора постојати политичка воља. Чуо сам да је Мадуро желео састанак, али Трамп је одбио. Било какви избори, на којима би учествовао Мадуро, могли би да реше проблем.

САД траже да се изађе на изборе, на којима Мадуро неће учествовати. То није демократски.

Да ли ћете на састанку са руским председником разговарати и о Венецуели?

— На затвореним састанцима увек се дотакнемо важних питања о политичкој ситуацији у свету. Боље је говорити о свим ситуацијама, не само у Венецуели, него у целом свету. Боливија ће се увек слагати са важним предлозима председника Путина и ми смо веома заинтересовани за разматрање тих политичких питања.

Прошле године сте рекли да је Трамп непријатељ целог света и човечанства. Да ли сте променили своје мишљење?

— Са том политиком коју води, са тим зидом, лако је приметити да га цео свет сматра непријатељем број један за живот и човечанство.

Да ли постоји могућност да се састанете са Трампом?

— Никада нисам размишљао, било би пожељно, али то није дефинитивно.

У чему греше САД? У чему греше у Латинској Америци?

— Не греши народ Северне Америке, него њихов председник и његова политика. Он мисли да су они господари света, а то је грешка. Мисли да ће они наређивати свету и то је грешка. Сматра да су све земље на свету њихове колоније и у томе апсолутно греши. Требало би да се дубоко замисле над политичком и социјалном ситуацијом у свету.

Шта мислите о зиду који граде Сједињене Америчке Државе?

— Никада то не бисмо прихватили. Ми смо присталице универзалног држављанства, јер сви имамо право да живимо било где на свету, у складу са потребама, у складу са нашим могућностима и пословним обавезама.

Шта бисте посаветовали Трампу?

— Да научи да поштује народе света и све билатералне односе засноване на узајамном поштовању и тражењу заједничког добра за наше народе.

У Јапану се завршио Самит Г20, током којег су лидери разговарали о проблемима светске економије, трговинским ратовима, санкцијама, миграционим проблемима. Како видите даљи развој светске економије? Може ли се очекивати погоршање ситуације у трговинским ратовима и по питању санкција?

— Народи света суочени су са кризом капиталистичког система. Нажалост, поједине силе не испуњавају своје обавезе. Како можемо веровати САД када не ратификују никакав уговор о животној средини и људским правима?

Ако морамо нешто да поручимо Трампу, онда је то да би требало да буде хуманији у односу према народима на свету и да, као америчка држава, ратификују све споразуме о људским правима, о заштити животне средине, као што је, на пример, Париски споразум. Суочени смо са владом која жели да доминира у свету.

Боливија је значајно смањила ниво сиромаштва у земљи? Како сте то постигли?

— Тако што смо, пре свега, преуредили политику у земљи. У делу економије смо извршили национализацију и осигурали смо наше природне ресурсе у стратешким компанијама, претварајући воду, енергију и телекомуникације у људска права, а не права приватног бизниса.

​Таква политика, као и специјални програми и пројекти омогућили су нам да смањимо ниво сиромаштва са 38,2 одсто у 2005. години на 15 одсто у 2019. години. Веома смо охрабрени тиме. Имамо план до 2025. године и желимо да имамо мање од пет одсто становништва које живи испод линије највећег сиромаштва.

Боливија је једина земља у Латинској Америци која показује стабилан економски раст. Како видите Боливију за пет година, имајући у виду економију?

— Наша земља је велика, а желимо да буде и већа и боља. Срећом, нова економска политика прати економски раст.

Након национализације почели смо са индустријализацијом. Држава први пут пружа услуге и инвестира у суседне земље, на пример, делом испоручујемо електричну енергију у Аргентину, а спремамо се да становнике на југу Перуа снабдевамо гасом. Планирамо изградњу гасовода у Парагвају, као и у Перуу, испоручивање гаса на друге континенте, као што су Кина и Индија. Срећом, имамо добре односе са тим земљама. Због тога Боливија има светлу будућност, као и наш процес промена. Људи ће имати сигурну будућност.

Да ли је то епоха индустријализације која укључује стране инвестиције?

— До сада су то биле државне инвестиције, а сад већ имамо партнере из иностранства — приватне компаније, као и државне партнере за индустријализацију наших природних ресурса, као и у пољопривредном сектору.

Под којим условима ти партнери сарађују са вама?

— Партнери су, као и обично, мањински акционари, али сва страна улагања су загарантована Уставом.

Који су главни задаци које сте себи поставили?

— Прво, проширење производње. То можемо урадити тако што ћемо инвестирати више у енергетски сектор за извоз енергије. Друго, индустријализација природних ресурса, на пример, литијума. Ми смо већ почели да радимо у тој области. Сада имамо партнере за проширење производње. Треће, угљоводоници, петрохемијска постројења.

Раније смо извозили само природни гас, а увозили течни природни гас (ЛНГ). Сада извозимо гас у Перу и Бразил. Обезбеђујемо скоро 90 одсто парагвајског тржишта. Кренули смо са извозом ЛНГ, а поред тога извозимо и уреу у Бразил.

А мој главни задатак је да наставимо да смањујемо сиромаштво.

Русија и Боливија разматрају споразум о литијуму. Да ли смо близу његовог потписивања или постоје неки проблеми?

— Много смо напредовали по том питању. Морамо конкретизовати успехе, како би Русија била партнер Боливије (у тој сфери).

Да ли Боливија тренутно има стратешка партнерства са другим земљама, када је реч о литијуму?

— Имамо са Немачком и Кином, ни с ким више.

Чиме се поносите?

— Пре свега, оставили смо прошлост иза себе, „сахранили“ смо колонијалну државу. Данас имамо мултинационалну државу. Наш народ је достојан, суверен, има свој идентитет. Поносан сам на наш економски раст. Од 13 година (колико сам председник државе), шест година се налазимо на првом месту по економском расту у Јужној Америци. То су подаци међународних организација. То је наша битка.

Боливија никада није била прва ни у чему. Ако је и била прва у Јужној Америци, то је по нивоу сиромаштва и корупцији. Раније је Боливија била друга држава на свету по корупцији.

Ми се боримо, не толеришемо корупцију. Сва ова достигнућа омогућила су Боливији да буде боља него раније.

Колики раст економије очекујете ове године?

— Желимо да достигнемо четири одсто, а надамо се да ће бити много више од тога.

Ви почињете са радом у пет сати ујутру и завршавате веома касно. Да ли одмарате?

— Не одмарам, иако је одмор важан. Сматрам да бити изабрани председник значи да за време мандата служите, трудите се и жртвујете.

Мало нас је изабрано за председника и ја добро схватам да време које нам је додељено као изабраним властима треба да искористимо за добробит нашег народа.

Шта је за Вас срећа?

— Срећа је када се добро живи и веома ми је драго што је више од два милиона Боливијаца постало средња класа. То је резултат рада. То нас охрабрује да наставимо са социјалним програмима.

Да ли постоји нешто што желите да урадите, а до сада нисте успели?

— Ја сам скоро сигуран да ће Боливија за 15-20 година бити економски јака држава. Дакле, желим да се наша држава, наш приватни боливијски бизнис понашају као што се понаша држава, да улажу у земљу и деле оно мало што имамо за добробит човечанства.