„Сведоци смо краја западне хегемоније у свету, околности се мењају“, рекао је Макрон и позвао на преиспитивање односа са Русијом.
Шта је натерало француског председника да призна чињеницу која је очигледна и зашто је признање да је започела нова ера изрекао управо он?
Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду подсећа да опадању војне, политичке и економске моћи Запада, пре свега европских држава, присуствујемо од 2008. године.
„Од 2016. године и почетка ’брегзита‘, то је фактички неповратан процес, то је неко морао да констатује“, каже он.
Време за практичне кораке
„С друге стране, Макрон је најгрлатији у захтевима да се предузму одређене унутрашње реформе Европске уније и вероватно је ово један од аргумената како би извршио додатни притисак на Немачку, да би тај процес, после одласка Велике Британије, коначно почео. Иако је претходне три године било пуно речи о реформама Европске уније, на том плану практично ништа није урађено“, оцењује Пророковић.
Професор Московског државног универзитета Андреј Манојло примећује да се Марконове оцене заправо надовезују на мишљење америчких политичара, укључујући и председника Доналда Трампа, да се епоха доминације Запада завршава и да треба нешто предузети.
„Макрон у том смислу не износи толико своје мишљење, колико подилази неком од јачих политичара, пре свега Американцима. Али то не значи да није у праву. Када каже да се епоха земаља Запада ближи крају, он има у виду, на првом месту, да на међународну сцену ступају државе које јачају своју привреду, а нове економске могућности отварају им пут да утичу на светску политику у целини“, каже Манојло.
Фијаско америчког егоизма
И професор Геворга Мирзојана са Финансијског универзитета при Влади Русије, сматра да је Макрон само признао реалност, јер је западноцентрични свет заиста завршен.
„Управо зато Г7 више не представља ништа нарочито, делом и зато Трамп инсистира на повратку Русије — САД желе да тај клуб буде репрезентативнији“, каже Мирзојан.
„Концепт западноцентричног света је доживео фијаско, а разлога је више: амерички спољнополитички егоизам, пропаст неодрживог концепта глобализације, који, уместо да гради праведан глобални свет заснован на западним вредностима, од Другог светског рата САД користе као своју моћ, и то искључиво за остварење користољубивих и уско националних интереса“, оцењује Мирзојан.
Отрезнили се због Југославије и Косова
Мирзојан такође сматра да је случај распада Југославије у многоме био отрежњујући, посебно у погледу неуспеха западног концепта.
„Покушавали су да друге земље натерају да им се прикључе, уместо да их интегришу. А најупечатљивији пример за то је агресија на Југославију, како 90-их година, тако и касније, када су Србији отимали Косово. То је многима отворило очи и показало да је веома опасно живети у таквом американоцентричном свету“, додаје.
Пресудан успон Кине
Коментаришући констатацију Макрона да у свету јачају друге силе и да се Кина пробила у прве редове, а да Русија постиже велики успех у својој стратегији, Андреј Манојло каже да се раније говорило само о утицају Русије, Бразила, Индије и Кине, али да се сада тај списак шири.
Професор Мирзојан верује да је успон Кине одиграо важну улогу у крају западноцентричног концепта.
„Последња је пала идејна доминација Запада, и то када је читав низ земаља, пре свега Кина, доказао да постоји разумна и одржива алтернатива западној либералној демократији. Зато је Макрон апсолутно у праву када говори о крају западног света. Али ми од њега очекујемо не само речи, него и дела која би могла да поправе ситуацију за Запад. Управо о таквим делима говори Трамп када предлаже да се Русија врати у западни ’савет директора‘, односно у Г8“, закључује Мирзојан.
Посебна порука за Трампа
Макрон је позвао и на преиспитивање односа са Москвом јер је, како каже, без ње немогуће изградити нову безбедносну архитектуру у Европи. Душан Пророковић сматра да је Макроново обраћање више упућено Америци, него Русији и Кини, јер америчка стратегија, уперена против Русије, није донела конкретне резултате.
„Европска унија је пратила велику цену, зато што је стала на страну САД и зато што је учествовала у антируској хистерији. То можемо да видимо и код пољопривредних произвођача, и на различитим политичким нивоима, и у сфери размене технологије. Због тога макрон жели да пошаље поруку — да нова политика ЕУ треба да буде мање ослоњена на Америку, а више на одбрану сопствених циљева и интереса“, закључује Пророковић.
Француски лидер је такође рекао да би Париз и Москва требало заједно да чине нешто корисно за свет, јер ће Европа у супротном остати позорница стратешке борбе између САД и Русије.
