У фудбалу су Италијани познати по играчима који су сјајни и у позним играчким годинама, а што се кошарке тиче ― ту је Аргентина.
Са 39 година, аргентински центар Луис Скола бележи просечно 17,8 поена, 7,8 скокова и 1,6 асистенција на текућом Светском првенству у кошарци. Признао је да постоје мале шансе да би могао да учествује и на Мундобаскету 2023. године.
Али, зашто да не?
Рекао је да ће то зависити од тога како ће се осећати у наредним годинама. Дакле, ипак постоји шанса.
Скола заузима друго место на ФИБА табелама најбољих играча свих времена на светским првенствима у кошарци, али његова скромност, стална посвећеност и глад за победама су најважнија ствар која напред тера и његове млађе саиграче, попут 21-годишњег дебитанта Максима Фјелерупа, који у таквом систему може само да расте.
У ексклузивном интервјуу за сајт ФИБА, лекар аргентинске екипе од 1998. до 2018. године Дијего Грипо открива да су промена исхране и начина спавања били главни узрок аргентинске златне ере у којој су доминирали у Јужној Америци и заслужили високо место међу великанима светске кошарке.
Првенство Јужне Америке 2001. године, сребро на Светском првенству у Индијанаполису 2002, злато на Олимпијским играма у Атини 2004, пет пута освојено сребро на првенствима Јужне Америке 2003, 2005, 2007, 2015. и 2017. године, те још две бронзе 2009. и 2013. и злато из 2011. ― све су то успеси Аргентине у првих деценију и по 21. века.
„Једна од ствари која је помогла да наш програм функционише је та што смо имали исту групу играча више од 12 година и сјајне тренере. Мислим да смо то савршено извели. Ми немамо исти таленат као земље попут Србије, Шпаније, Русије или Литваније. Имамо многа ограничења, тако да радимо по програму који нам помаже да останемо са истом групом играча“, објашњава Грипо са осмехом на лицу.
Према Гриповим речима, просечан Аргентинац поједе пуно тестенине и мале порције меса. Он и тренери су се сложили да то није довољно добро за играче. Такође су морали да промене рутину спавања кошаркаша како би се они одморили и потпуно опоравили.
„Некада смо тренирали два пута дневно, али играчи су нам рекли да у својим клубовима у НБА тренирају по једном. Ману Ђинобили нам је указао на то да се тако ради у Сан Антонио Спарсима и схватили смо да је то нешто чему морамо да се прилагодимо, а затим и да променимо исхрану играча на ону са више протеина, мање угљених хидрата и пуно поврћа.“
„Наши играчи не морају нужно да играју пуних 40 минута. Они ће одрадити 15, 20 или 25 минута, а да би били веома ефикасни, неопходни су им протеини, јер то је потребно телу. Чим смо то спровели у дело, почели смо да увиђамо разлику. Сада то може и да се види по начину на који играмо на Светском купу.“
„Тајна нашег програма је такође у томе што смо имали четири иста тренера у последње две деценије и они су ти који бирају играче и воде тим по истом том програму јер разумеју добре ефекте које он има на наш успех.“
Хулио Ламас постао је селектор Аргентине 1998. године и водио ју је све док Рубен Мањано, који је био његов помоћник, није преузео функцију 2004. године. Доследност је играла изузетну улогу у целој причи. Освојили су Олимпијске игре у Грчкој ― и то је био њихов најсветлији тренутак у светској кошарци.
Фернандо Дуро је тада преузео највишу функцију, а помагали су му Серхио Ернандез и Гонзало Гарсија. Заједно су водили репрезентацију Аргентине од 2005. до 2010. године. Међутим, на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године, Ернандез је постављен за главног тренера, и затражио је од Гарсије и Ламаса да раде с њим. Овај тим је већ био дубоко упознат са системом и одлично га је разумео, што је веома олакшало ствари.
Ламас се вратио 2011. године као главни тренер, а Гарсија му је помагао на Панамеричким играма због великог знања о јужноамеричкој кошарци. А онда је Ернандез поново враћен у стручни штаб као помоћни тренер. Он сада предводи Аргентину као први тренер на Светском купу у Кини.
Пре Сколе, Ђинобили се пензионисао у 41. години, док су Андрес Ноћиони и Пабло Приђони играли такмичарску кошарку за Аргентину и своје клубове до 38 године. Аргентина ће покушати да настави да на исти начин одржава здравље и продуктивност својих талената.
„Када су наши играчи почели да играју у НБА и у врхунским лигама у Европи, донели су нам много знања о томе како функционишу њихови тимови. Наши тренери су такође отишли у Шпанију да проуче ситуацију и вратили се кући да спроведу промене“, подсетио је Грипо на тренутак када су се ствари у Аргентини преокренуле.
Тренер Ернандез се слаже.
„У последњих 20 година свет спорта се променио, јер ако се сећате, играчи су се некада повлачили са 28 година. Сада имате Надала (33) и Федерера (38) у тенису који играју као младићи, јер су професионалнији и сами бирају своју исхрану. Подлоге су боље, патике су квалитетније и они знају колико требају да спавају. Они контролишу све.“
„Наравно да су Ману Ђинобили, Луис Скола и Ноћиони показали остатку екипе како то раде професионалци. Сада Кампацо, Гарино и нова генерација имају исте навике. То је сјајно.“
„Понекад су играчима потребни тренер и медицинско особље да им све време говоре шта да раде и да им дају план, али оно што су урадили Ману и Скола је показатељ да вам нису потребни тренерске и медицинске екипе да вас усмеравају. Они су то почели сами и сада сви раде исту ствар.“
Грипо је открио и да је било потребно много напорног рада и одлучности да Кампацо преобрази своје тело у онакво какво је оно тренутно.
„Трансформација је била невероватна“, рекао је лекар.
„Мислим да ће садашња млада генерација још дуго играти, јер систем подржава овај план и они су га добро прихватили. Посвећени су, и с обзиром на то да су видели како су то радили Скола и Ђинобили, имају добре узоре...“
Скола има неколико савета за своје млађе саиграче.
„Овај програм може помоћи свим играчима. То зависи и од њихове посвећености и доследности. За моју дугу каријеру била је веома важна и срећа, јер сам кроз њу имао врло мало повреда. Мислим да то је збир неколико фактора.“
Истраживања која су спровели спортски истраживачи и научници последњих година показују да добро планирана исхрана умањује могућност за повреде.
За Аргентину имају и чврсте доказе, а „гаучоси“ ће наставити да буду пример свима осталима.
