Студија је спроведена у Аустралији, а циљ јој је био да утврди како се тела тачно распадају. Оно што су уочили је да тела нису сасвим укочена и да могу да се помичу чак и годину дана након службеног проглашења смрти, пише „ИФЛ Сајенс“.
Екипа научника проучавала је снимак протока времена распадајућих тела, гледајући фотографије тела усликане сваких 30 минута током раздобља од 17 месеци. Очекивали су да ће видети неке помаке на сликама у првим данима након смрти, али су уочили покрете пуних годину и по касније. Они верују да су ти покрети резултат „исушивања лигамената“.
„Открили смо да се руке значајније померају, тако да су оне на почетку биле спуштене низ тело, а на крају су завршиле уз њега, окренуте према горе“, рекла је ауторка студије Алисон Вилсон.
Она објашњава да свакодневно учимо нове ствари о смрти, а иако свака култура и религија има своје филозофије и јединствене идеје о тој теми, почињемо да уочавамо много нових научних чињеница о њој.
„Покрети након смрти везани су за сам процес распадања, тело се на тај начин мумифицира“, каже Вилсон.
Истраживачи сматрају да би разумевање тих промена након смрти и брзине разградње могло помоћи бољој процени времена смрти. Полиција би, на пример, могла да има користи од тога јер би могла дати временски оквир несталим особама и повезати то с неидентификованим телом.
Научници истичу како ови покрети ни у којем случају немају везе с тим да се смрт стварно и службено није догодила, већ су део њеног биолошког процеса.
