О опасности од превелике државне контроле интернета, о будућности обновљивих извора енергије и о томе зашто је „Роснано“ одлучила да прода акције у „Тесли“, Чубајс је говорио у интервјуу за Спутњик.
Какву улогу игра државна регулација на тржишту високотехнолошких компанија?
— Све је ствар баланса. Јасно је да свако претерано ограничење представља ударац за бизнис, али и свако заостајање у регулисању носи ризике. Али у целини гледано, чини ми се да је у интернет сфери ипак боље да држава мање притиска, него да притиска превише. У овом тренутку не може се рећи да је тако.
У случају Русије мора се свакако узети у обзир и општа економска ситуација у земљи. У САД, где је са инвестицијама све у реду, грешка такве врсте не може да буде болна за ИТ сектор у целини. А код нас, са годишњим растом од 1,3% БДП-а, сваки оштар потез у сфери регулисања подрива инвестициону климу.
Да ли мислите да руска регулатива у области високих технологија заостаје у поређењу са другим земљама или смо испред њих?
— Регулисање у иновационој сфери је у овом тренутку код нас изузетно слабо. Генерално, такозвани „национални пројекат за изградњу економије засноване на иновацијама“ у Русији је у почетној фази. С друге стране, велики је успех за земљу оно што су урадиле развојне институције нпр. „Сколково“, фондација „Бортник“ и РБК. С моје тачке гледишта, много тога је остало недовршено у погледу укидања забрана или стварања државних институција које обезбеђују услове за финансирање иновација. Економија иновација не може да постоји без огромног прилива директних инвестиција. Код нас су сви извори за финансирање ове индустрије затворени из различитих разлога. У таквим условима са затвореном славином, ми покушавамо да научимо да пливамо, а заборавили смо да укључимо воду.
Какве је кораке неопходно предузети да би Русија кренула напред?
— То су свакако национални пројекти, као на пример „Дигитална економија“, озбиљно и свеобухватно решење за финансијску подршку и развој сфере иновација у Русији. Такво свеобухватно решење није постојало последњих 10 година. Међутим, национални пројекат је ограничен баш у сфери дигиталне економије, а не иновационе економије у целини. И управо ту недостају, са моје тачке гледишта, систематичност и свеобухватност.
Недавно су објављене „мапе пута“ за дигиталне технологије, како их оцењујете?
— У „мапама пута“, представљеним у оквиру пројекта „Дигитална економија“, описани су веома значајни пројекти, почев од бежичне комуникација до робо-технике и сензора. Можемо расправљати о квантном рачунарству, али свеједно, мислим да су сви смерови исправни. Иза сваког од ових технолошких пројеката стоји озбиљан финансијски ресурс .
Вратимо се активностима „Роснано“ — 2019. година је већ при крају. Какав профит очекујете на крају године?
— Прошле године смо, према МРС (међународни рачуноводствени стандард), имали добит од 5,6 милијарди рубаља и платили порез у висини од једне половине милијарди рубаља. Треба имати у виду да се финансијски резултати у сфери иновација морају мерити дугорочним циклусима. Једна година није показатељ.
Постоје два-три озбиљна и за нас веома значајна инвестициона пројекта, чија би реализација у наредних два и по месеца могла радикално да измени наш финансијски резултат набоље. Оно што са сигурношћу знам, то је да без обзира на резултате годишњег финансијског извештаја, имамо добар међународни кредитни рејтинг, што није тако често за државне компаније. Постоји још једна потврда наше финансијске стабилности, која је можда и важнија од одлуке рејтинг агенција. „Роснано“ је изашла на тржиште обвезница у новом формату: раније смо били присутни на тржишту уз државне гаранције, а сада смо пласирали обвезнице без државних гаранција. Представили смо банкарима своје резултате и прогнозе и предложили да нас кредитирају под тржишним условима.
Раније сте говорили да ће „Роснано“ остварити значајну добит продајом свог удела у руско-саудијском конзорцијуму „Новомет“. Да ли ће овај посао донети профит?
— Овај посао је дефинитивно успешна прича. Пре девет година смо ушли у капитал „Новомета“. За то време, обим продаје ове компаније се повећао три пута. Компанија је постала један од светских лидера и ушла у топ-10 светских компанија које се баве опремом за сервисирање рафинерија. Сама чињеница да је за своје прво улагање у Русији, највећа компанија у светској нафтној индустрији „Сауди Арамко“ изабрала баш „Новомет“ доста говори.
Да ли се разматра могућност стварања нових инвестиционих фондова?
— Да, озбиљно то планирамо. Али је сада рано о томе говорити. Мислим да ћемо за два-три месеца моћи да разговарамо о новим фондовима које планирамо да створимо. Мислим да ћемо до краја године отворити још два нова фонда.
Које су још земље заинтересоване за пројекте „Роснано“?
— Дефинитивно могу рећи да су цела Европа и САД затворене за инвестиције у Русији, осим појединачних случајева. Изузеци постоје, нарочито у сфери обновљивих извора енергије. Активно сарађујемо са финском компанијом „Фортум“. Из Западне Европе, тесно сарађујемо са данском фирмом „Вестас“, која је број 1 у свету када је реч о производњи опреме за коришћење енергије ветра.
Можемо се похвалити технолошком сарадњом са западним компанијама, али финансијских партнера који би једноставно улагали у Русију и наше инвестиционе пројекте из Европе и САД практично да нема. Управо зато почињемо да активно сарађујемо са арапским регионом, у том смислу и Саудијском Арабијом.
Раније је објављено да је „Роснано“ дозволила продају свог удела у америчкој компанији за производњу електричних аутомобила „Тесла“. Да ли је одлука донета? Због чега се удео продаје?
— Имали смо не десети, него стоти део процента сложене трансакције између „Тесле“ и „Максвела“, која је такође чисто финансијска инвестиција. Пратимо цену „Теслиних“ акција. Изабраћемо прави тренутак и највероватније повући удео у овој компанији, јер реч није о стратешкој инвестицији, већ чисто финансијској.
