Јунаци серије — полицијски инспектори Танасијевић и Плетикосић, умешани су у заверу широких размера, у вези са серијом убистава које извршава особа која се потписује као „НЈ“ — незнани јунак. Убиства су извршена ритуално, бајонетом који је припадао пуковнику Драгутину Димитријевићу Апису, свако носи посебну поруку која подсећа на грех убијеног, а убица на грудима сваког убијеног оставља мртвог пацова. Прво убиство догађа се у Жрнову, који војска и жандармерија припремају за рушење.
До почетка тридесетих година Жрнов је био тек једно од многих старих утврђења, напуштених ко зна када, преосталих из турског доба. Mеђутим, када је утврђење „засметало“ плановима вајара Ивана Мештровића да на том месту сагради монументални маузолеј у част незнаног јунака, стари град, у чијем подножју су до тада Београђани излазили на пикнике или се ловци одмарали у хладовини његових трошних зидина, поново је дошао под лупу јавности.
Жрнов је у римско доба био осматрачница која је служила за заштиту прилаза Сингидунуму и рудника који су се у то време налазили на Авали. Није познато како се тада звао, а словенско име Жрнов или Жрнован добио је по жрвњу или жрвњима који су служили за млевење руде.
Османлије га од Срба освајају први пут 1444. године, међутим, две године касније, према условима Сегединског мира, враћају га у руке деспота Ђурђа Бранковића. Турци га поново освајају 1458. године, проширују га и користе за узнемиравање Београда, који се тада налази у угарским рукама. Са падом Београда 1521. године, Жрнов губи сваки стратешки значај за Турке. Непознато је када је напуштен, а претпоставља се да је у Жрнову војна посада постојала до 18. века, од када је препуштен зубу времена.
Његово уништавање до темеља, на запрепашћење свих, покренуло је низ питања. Да ли је тако нешто било потребно, зато што је споменик могао да буде изграђен и на неком другом месту? Шта се иза свега крије — завера или, можда, неки окултни обред?
Зашто је Жрнов срушен?
Непознато је зашто је одлучено да баш Жрнов буде жртва изградње споменика Незнаном јунаку. У документима из тог времена није остало забележено како се дошло на идеју да баш на месту Жрнова споменик буде подигнут.
Једино што можемо јесте да претпоставимо како се Мештровићу учинио поглед са Авале, одакле се види пола Шумадије. Овај уметник ће своју фасцинацију према планинским врховима показати и неколико деценија касније, када на месту мале цркве у којој је сахрањен Петар Петровић Његош буде саградио још један монументални маузолеј.
На примедбе да се ради о старој српској тврђави, краљ Александар је одговорио да је мислио да се ради о турској тврђави и да је зато дао наређење о рушењу Жрнова.
Укрштање судбина
Све би, можда, по судбину Жрнова било другачије, да у његовом подножју аустроугарски војници нису сахранили непознатог српског војника. На дрвеном крсту су написали: „Овде почива непознати српски војник“.
На месту његовог гроба, у складу са обичајем после Првог светског рата, изграђен је први споменик Незнаном јунаку на Авали.
Тај споменик, скромних димензија, изгледа, није одговарао потребама новостворене државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије, којој је било потребно да и кроз симболику потврди настојање Јужних Словена да се удруже у заједничку политичку творевину.
Планови за изградњу монументалног маузолеја поклапали су се и са трендовима у изградњи Београда, престонице новостворене државе, који је у периоду између два светска рата израстао у модерну европску престоницу. Краљ Александар се лично интересовао и руководио, не само изградњом споменика на Авали, већ и претварањем Београда у престоницу велике државе. О томе говоре и планови за никада реализовану изградњу Тријумфалне капије на Славији.
Теорије завере
Мук и одсуство шире критике у јавности у време када је Жрнов срушен, али и масонска симболика приметна на споменику, покренули су разне приче, трачеве, па и теорије завере о мотивима рушења тврђаве.
Теорије завере углавном се базирају на томе да се ради о масонској, односно уроти окултистичких кругова окупљених око идеологије „новог светског поретка“ да се три „акупунктурне тачке српских земаља“ — Авала, Калемегдан и Ловћен покрију новим споменицима и новим симболима. Све три тачке су, истина, „покривене“ Мештровићевим споменицима (Авала спомеником Незнаном јунаку, Калемегдан Победником, а Ловћен Његошевим маузолејем).
Овој теорији иде наруку и масонска симболика представљена на полагању камена темељца за споменик на Видовдан 1934. године. Церемонија полагања камена темељца почела је тако што је краљ Александар у рукама држао сребрни чекић, познато оруђе са масонских сеанси. Део протокола биле су и посуде са вином и уљем, као и мермерна цигла. Исти масонски симболи били су део протокола и приликом полагања камена темељаца за Кип слободе у Њујорку и зграду америчког Конгреса у Вашингтону, што теоретичари завере користе као аргумент за постојање масонске завере против српског народа.
Друга теорија усмерена је на „проклетство Карађорђевића“. Од када је одлучио да уништи Жрнов, краљ Александар је навукао проклетство, не само на своју породицу, већ и на читав српски народ. Краљ није дочекао завршетак радова (убијен је у Марсеју 9. октобра 1934. године, а споменик је откривен 1938. године), његов син лишен је трона, а откад су српске земље премрежене Мештровићевим масонским споменицима, међу којима је и Победник, Срби никада нису победили.
На том пољу аутор серије „Сенке над Балканом“ Драган Бјелогрлић гради причу и ствара нову интригу која је у служби радње и пружа гледаоцу прилику да машта.
Епилог свега је да је споменик Незнаном јунаку изграђен као гробница, по угледу на маузолеј персијског краља Кира у Парсагаду, у данашњем Ирану. Степениште које води до гроба красе каријатиде, масивне, четири метра високе скулптуре жена, које симболизују мајке изгинулих у Великом рату, а такође и јужнословенско јединство — ту су Босанка, Црногорка, Далматинка, Хрватица, Словенка, Војвођанка, Србијанка и Јужносрбијанка.
Посмртни остаци осталих ратника сахрањених на Авали пренети су у калемегданску цркву Ружицу, а пронађено оружје у Војни музеј. Споменик доминира панорамом Шумадије, а споменик Незнаном јунаку постао је један од симбола Београда.
.jpg){kind=link}