„Француска је ушла у игру. Председник Емануел Макрон, иако је принуђен да спасава остатке своје слабе подршке у Француској, наставља да се позиционира као лидер нове Европе. Француски лидер све активније промовише своју визију ’нове архитектуре поверења и безбедности‘, која укључује и питање решавања односа с Русијом“, наводи Ренкас.
Према његовим речима, у тој „архитектури“ новог међународног система у оквиру Европске уније несумњиво треба да буде сачувано место за Руску Федерацију.
„А Берлин, иако се дистанцирао од те идеје, учинио је то пре свега како не би изгубио вредну ’златну карту‘ за ексклузивне односе с Москвом“, пише пољски новинар.
Аутор скреће пажњу на то да ће се, ако се томе дода политика флертовања Вашингтона с Москвом, испоставити да је најважније питање не само ове деценије, него и наредних декада — ко ће победити у светској трци ка Москви и због чега ће победник бити Владимир Путин.
А изгубиће оне земље које нису приметиле геополитичке промене на Западу — како у САД, тако и у Европи, наводи аутор.
Данас је очигледно то да глобалну игру за устројство постједнополарног света добија Русија, јер њена визија подразумева баланс снага у којем независне, субрегионалне државе без стратешких интереса решавају проблеме на основу рационалних компромиса, пише Ренкас.
„Та визија постаје потпуно примењива на савремене међународне односе. Јасно је да би садашњи глобални монополисти, односно САД и њихови подизвођачи радова, пре свега из Европске уније, више волели алтернативно решење, односно својеврсни ’концерт држава‘ из 19. века или политику равнотеже Хенрија Кисинџера, али ограничену само на изабране субјекте“, наводи аутор.
Потпуно је очигледно и то да ће, у складу с америчком концепцијом, лидери првог реда попут Владимира Путина и Доналда Трампа одлучивати о светским питањима, обраћајући се, можда, понекад с конкретним питањима Великој Британији, Европској унији и, можда, појединим ситним играчима, тврди Ренкас.
Према мишљењу аутора, пример таквог система је решење курдског проблема на северу Сирије.
„И то је веома јасна лекција за стари свет који, на крају крајева, тежи геополитичкој улози у новом, вишеполарном глобалном систему“, наглашава пољски новинар.
