Путинова посета била је унапред заказана и подразумевала је свечано отварање „Турског тока“, гасовода који пролази испод Црног мора, од Русије до Турске. Путин је такође требао да се састане са Ердоганом у Истанбулу и да разговара о безбедносној ситуацији у региону.
Међутим, Ирак је преко ноћи стигао на сам врх дневног реда, јер је Иран ракетирао америчке базе у знак одмазде због прошлонедељног напада америчких беспилотних летелица у којем је на аеродрому у Багдаду убијен генерал Исламске револуционарне гарде Касем Сулејмани.
Делује као да ни САД ни Иран не желе да ситуација даље ескалира, али могући рат између ове две државе сасвим сигурно је разлог за забринутост и Москве и Анкаре.
„Наша регија је уморна од сталних сукоба, од интервенције спољних снага“, рекао је Ердоганов портпарол Ибрахим Калин новинарима раније ове недеље, додајући да је Турска позвала и Иран и САД да „смање тензије“.
Још једна „врућа тема“ је Ердоганова одлука да интервенише у Либији. Турска покушава да подстакне Владу националног јединства у Триполију, међународно признат режим који је сведен на контролу над престоницом, док Либијска национална армија генерала Халифе Хафтара држи већину остатка земље. Хафтар је као одговор на то прогласио џихад и обећао да ће протерати све стране „освајаче“.
Ердоган и Путин такође не гледају у потпуности исто на Сирију. Турски вођа био је незадовољан уласком сиријске војске у Идлиб, последње преостало упориште турских „умерених побуњеника“ који укључују припаднике Ал Каиде. Ибрахим Калин је рекао да Турска не види председника Башара Асада као „лидера који је способан да одведе земљу у будућност“.
Русија, са друге стране, подржава Владу у Дамаску, где се Путин зауставио у краткој изненадној посети у уторак. Након специјалног војног брифинга, Путин и Асад су се прошетали и посетили историјску џамију и православну катедралу.