Званичног назива C/2019 I4, комета је добила надимак „Атлас“, како се заправо зове телескоп који ју је приметио крајем децембра 2019. Како се ближи нашем Сунчевом систему, комета постаје све сјајнија.
„Комета тренутно ослобађа огромне количине својих гасова и зато је тако бљештава“, изјавио је за SpaceWeatherArchive Карл Ботамс из Поморске истраживачке лабораторије у Вашингтону.
Од открића 28. децембра 2019. године, комета је све сјајнија и према том критеријуму, достигла је осму категорију.
Иако није видљива голим оком, телескопи средње величине би требало да детектују комету у ноћним условима.
„Атлас“ комета може да достигне магнитуде од +1 до - 5, до маја, када ће бити најближа Сунцу.
Важно је запамтити да су комете „ћудљиве“. Током сваког њиховог путовања око Сунца, испаравају смрзнути састојци, што резултира јаким сјајем око језгра. Соларни ветрови затим то „растежу“ у реп комете, а неки се протежу милионима километара од „главе“ комете, наводи mnn.com.
У неким случајевима, комете за које научници очекују да додатно посветле, понашају се потпуно другачије и смање свој сјај. Друге се током свог кретања разбијају и такође бледе.
Преживљавање блиског сусрета
„Атлас“ ће 23. маја проћи поред Земље на око 115 милиона километара, а очекује се да ће путања комету одвести на свега 37 милиона километара од Сунца, недељу дана касније, 31. маја.
Ботамс није оптимиста и боји се са „Атлас“ неће преживети тако близак сусрет.
„Моје лично мишљење је да је комета Атлас преактивна и не бих се изненадио кад видим да почиње брзо да бледи и да се можда чак и распадне, пре него што стигне до Сунца“, рекао је Ботамс, преноси РТС.
Иначе, према Насиним прорачунима, чини се да „Атлас“ дели скоро идентичну орбиту „дугу“ 6.000 година са Великом кометом из 1844. године, па је могуће да је „Атлас“ можда фрагмент те комете.
Када је реч о евентуалном посматрању за заинтересоване, комета „Атлас“ је у повољном положају за оне на северним географским ширинама. Могуће је видети је телескопом током ноћи до априла.
Прочитајте још:
