СТАРТ 3, последњи већи споразум о контроли нуклеарног наоружања између Москве и Вашингтона, истиче у фебруару 2021. године, али одредбе омогућавају да се продужи пет година, ако се обе стране сагласе. У супротном, пропаст овог споразума могао би да доведе до нове трке у наоружању.
„Без обзира на пандемију вируса корона, релевантност спољнополитичке агенде је још важнија – морамо заштитити свет од нуклеарне претње, од могуће катастрофе. Наша држава предузима све потребне мере за продужење уговора СТАРТ 3. Ако говоримо о шансама за његово продужење, мислим да свест о тој потреби постепено долази и до Сједињених Држава. Рећи да је питање решено – преурањено је, али разумевање потребе за продужењем постепено допире и до америчког руководстваа. Стога мислим да преговарачки процес може прећи у активну фазу“, рекао је за Спутњик Јуриј Швиткин, заменик председника Комитета Државне одбране за одбрану.
Има ли шансе за продужење уговора СТАРТ 3
Москва је дала предлог да се безусловно продужи СТАРТ 3, док Вашингтон жели да са Русијом и Кином закључи нови „велики споразум“ о контроли стратешког наоружања и тражи да се у нови договор укључи и руско наоружање, чији је развој у току, што је за Русију неприхватљиво.
Наиме, Америка жели да нови споразум не покрива само оно што је тренутно обухваћено споразумом СТАРТ 3, него да у њега буде укључен и спектар нових руских система наоружања који се развијају, попут подводног апаратa „Посејдон“ опремљеног нуклеарним оружјем, нуклеарне крстареће ракете и балистичке ракете ваздушног базирања.
С друге стране, Кина је више пута поновила да, упркос позивима Америке, не намерава да се придружи преговорима и не намерава да буде трећи учесник споразума о стратешком наоружању, пошто Пекинг има у основи другачију структуру нуклеарних снага.
Руски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Антонов је рекао да је Русија спремна да продужи споразум СТАРТ 3 „већ данас“, а да инсистирање САД на идеји о трилатералном формату нуклеарног разоружавања уз учешће Москве, Пекинга и Вашингтона може бити препрека на путу развоја руско-америчког стратешког дијалога, као и потенцијално нових билатералних споразума.
Москва се у суштини не противи проширењу формата, али не сматра да би у том случају требало прикључити само Пекинг, него и НАТО чланице Велику Британију и Француску и друге земље које улазе у нуклеарни клуб.
СТАРТ 3 је један од темеља који подржава систем међународне равнотеже и контроле наоружања и такође тај споразум утврђује одређена правила игре за нуклеарне силе у тој сфери. Ако споразум престане да важи, неће бити ограничења за светске играче, што може довести до одређене неравнотеже у међународном систему безбедности и озбиљних последица за све, упозоравају експерти.
На нуклеарке разбројс
Москва сматра да обавезно треба продужити Споразум о смањењу нуклеарног наоружања, како би се сачувала основа за будуће разговоре и практична деловања.
Говорећи о продужењу споразума СТАРТ 3, експерти напомињу да не треба заборавити да је ово само прва фаза коју земље морају да ураде да би одржале глобалну безбедност. После тога, мораће бити закључен нови стратешки уговор о наоружању који би требало да замени постојећи СТАРТ 3.
Москви и Вашингтону предстоје тешки преговори, а стручњаци напомињу да ће дијалог о продужењу тог споразума показати у ком смеру ће се свет кретати – ако Русија и САД успоставе дијалог и ако успеју да укључе и друге земље нуклеарног клуба у преговоре, то ће ојачати међународну стабилност.
Подсетимо, последњи Споразум о смањењу стратешког офанзивног наоружања потписан је 2010. године и предвиђао је да свака страна не сме да има више од 700 интерконтиненталних пројектила и не више од 800 лансера за те пројектиле.
Последњи подаци америчког Стејт департмента показују да је Русија је од септембра прошле године смањила арсенал нуклеарних бојевих глава за 100 комада, док је Америка смањила за свега три. Како се прецизира, Русија је у марту ове године имала размештено укупно 485 интерконтиненталних балистичких ракета, било да је реч о копненим, морским или ваздушним лансирним системима, а укупан број бојевих глава износио јер 1.326.
Са друге стране, Америка је на стању почетком марта имала 655 ракета и 1.373 нуклеарних бојевих глава.
Када је реч о лансирним системима, ситуација се није променила, колико су и Русија и Америка имале на стању у септембру прошле године, имају их и сада.
