Татарско насеље је основано у 16. веку, када је млади руски цар Иван Четврти, касније прозван Грозни, освојио Казањ и када је све Татаре – муслимане протерао на обалу језера Кабан, тада периферни део града. Историчари су ту страницу историје назвали „руски период“.
Много касније град је почео да се шири, а некадашње предграђе нашло се готово у центру престонице Татарстана. Данас се овде се овде чува историја давних времена и могу се чути приче о татарским трговцима, песницима, уметницима и просветитељима.
Вековима је ово насеље било верски и друштвени центар казањских Татара, област у којој је била сконцентрисана татарска култура, трговина и индустрија.
Архитектонски изглед насеља чине виле, куће и имања татарске буржоазије и средњих слојева становништва, џамије, хотели, индустријска здања из периода 18, 19. и почетка 20. века. У централном делу насеља су живели богати трговци и ту се налазио базар, највећа источњачка пијаца у европском делу Русије.
Имућнији Татари су обично зидали куће на три спрата. Први спрат су, по правилу, градили од камена и ту су били дућани, док су виши спратови били од дрвета. На другом спрату су живели власници кућа и њихове породице, а на трећем послуга.
Свака татарска кућа се делила на два дела – мушки и женски.
Женски део куће је био у источњачком стилу, са теписима и стазама у оријенталном стилу, везеним прекривачима и мноштвом јастучићима, док је мушки део куће у 19. веку био уређен строго у европском стилу. И сваки мушкарац – казањски Татарин је у свом ормару имао европско одело у којем је ишао на пословне састанке.
Татарске жене носиле су пуно накита - у тој мери да су у 19. веку говорили да се Татарка прво чује, па тек онда види.
Новинарка Спутњика Оливера Икодиновић у видео-блогу „Моја Русија“ води вас сваке друге недеље на вама позната, али и скривена места Москве и Русије. Завирите са нама у различите кутке Русије и њене престонице, упознајте њихове лепоте и традицију и осетите дух земље и душу Руса.
Прочитајте још:
