Иначе, на извоз нафте и нафтних деривата отпада половина укупног руског извоза прошле године – 188,3 од 424,6 милијарди долара.
Пад извоза сирове нафте
За прва три месеца ове године Русија је смањила извоз нафте за 2,5 одсто (на 64,015 милиона тона) у односу на исти период прошле године. Према подацима Министарства финансија Русије, просечна цена руске нафте типа Уралс у периоду јануар-март износила је 48,18 долара по барелу, док је прошле године у том периоду износила 63,17 долара.
Пала је и цена руског гаса на светском тржишту и све то приморава руску привреду да размотри чиме може да компензује пад у нафтном сектору.
За којим руским производима постоји потражња на светским тржиштима
Одговор на то питање даје прошлогодишња царинска статистика, која показује да су се најбоље извозили: биљно уље (вредност извоза порасла је за 46,6 одсто и износи 2,2 милијарде долара), руде гвожђа (пораст од 30,8 одсто, односно 21,1 милијарда долара), ђубриво (скок извоза од 15 одсто, односно 2,3 милијарде долара), путнички аутомобили (извоз порастао за 23,6 одсто, на 1,6 милијарди долара), а значајан скок бележи се и у извозу електричне енергије (12,1 одсто – 911 милиона долара).
Многи експерти сматрају да има области које ситуација с пандемијом вируса корона практично неће дотаћи, а у првом реду то се односи на пласман минералног ђубрива на светском тржишту, наводи се у анализи портала „Взгљад“.
Постоји могућност да у Кини, Европи и Канади дође до проблема на том плану, па би Русија могла да искористи прилику, а чак би и девалвација рубље у конкретном случају могла да буде од помоћи руским произвођачима.
Прошле године вредност извоза ђубрива достигла је 8,4 милијарди долара.
Доктор економских наука Александар Полиди уверен је да у условима пада курса рубље ненафтни сектор има све шансе за успех. Он посебно истиче производњу индустријских биљака, аутомобилску индустрију и производњу пољопривредних машина.
Индустрија стакла такође би, према проценама, могла да постане перспективна извозна грана.
Шеф луксембуршке консалтинг групе „КРК Груп“ Никита Рјабињин уверен је да посебно треба обратити пажњу на извоз високопрофесионалних услуга и ИТ сектор.
Извозне могућности ИТ сектора и стартапова су стварне, јер је на том плану стопа технолошког заостајања значајно мања. У периоду после кризе на значају ће добити и сектор услуга, као што је тзв. улазни туризам. Посебна предност, како се надају туроператери, лежи у визној либерализацији.
Несигурност — главни проблем
Несигурност је за извознике тренутно највећи ризик – мало ко са сигурношћу може да каже шта треба радити, куда ићи и многи просто шире руке.
У таквој ситуацији излаз може бити само један – још више радити на контактима, јер сваки извозни успех резултат је десетина, па чак и стотина кантаката.
Извозници ће се највише окренути Кини
Најочигледнији правац за већину извозника је Кина, где су ограничења због пандемије вируса корона углавном укинута.
У прва два месеца ове године порастао је руски извоз у Кину и то меса (46 милиона долара), рибе (17 одсто), млечних производа, воћа, поврћа, пшенице, коштуњавог воћа. Иако обим извоза још није тако велики, битна је тенденција раста, констатују експерти.
Притом, највећи европски и амерички извозници прехрамбених производа у Кину сада обустављају производњу и мало је вероватно да Кина може да очекује исти ниво извоза и у томе је шанса за руске произвођаче.
Значајне предности постоје и у сектору извоза руског жита, јер су цене пшенице на светским тржиштима у порасту, а произвођачима у прилог иде и девалвација рубље.
