Прошле недеље амерички председник Доналд Трамп потписао је декрет којим се Американцима даје право на експлоатацију ресурса у свемиру, укључујући и површину Месеца, док Русија планира да 2021. године лансира на Месец свој први савремени космички брод „Луна 25“.
Руски планови не говоре о експлоатацији, али јесу дугорочни програми за истраживање Месеца и планета Сунчевог система. Историјски гледано, свим научним међупланетарним станицама и луноходима руководи Научно-производно удружење „Лавочкин“, које је део државне корпорације „Роскосмос“. Када и која руска техника ће оставити трагове не прашњавим путевима далеких планета говорио је за РИА Новости генерални директор Научно-производног удружења „Лавочкин“ Владимир Колмиков.
„Луна 25”, наставак традиције совјетских „Луна”
„Луна 25“ ће бити наставак совјетских станица исте серије. На овој станици руски специјалисти морају да провежбају поново меко слетање на Месец. У ком стању је производња апарата? Какво учешће у пројектима ће имати европске колеге?
– Тренутно је рад на конструисању „Луна глоб“, у оквиру ког се производи свемирски апарат „Луна 25“, у фази копненог увежбавања експерименталних конструкција. Конструкција свемирског апарата „Луна 25“ планирана је да буде завршена у марту 2021. године. Датум лансирања је 1. октобар следеће године. Европска свемирска агенција учествује у пројекту у циљу пружања земаљске станице за стварање додатног канала за пријем научне информације и учествује у развоју камере „Пилот Д“ (камера која пружа високо прецизно слетање) која је део научне опреме.
Након тога Русија планира да на Месец пошаље још два уређаја: „Луну 26“ за уношење на мапу површина Земљиног сателита и „Луну 27“ за истраживање тла у области за слетање ове станице. Како напредују радови на овим пројектима?
– Рад на пројекту „Луна 26“ је у фази израде конструкторског модела свемирског апарата, припрема потребне конструкторске документације је у току, као и тестирање основних делова (уређаја и агрегата) свемирског апарата. Лансирање је планирано за 2024. годину. У оквиру међународне научне сарадње, европски партнери развијају и производе неколико уређаја комплекса научне опреме. Технолошки узорци уређаја су већ испоручени. Узорци за летење су у фази израде. Европска страна пружа и земаљску станицу на западној хемисфери како би проширила могућности за пријем научних информација из свемирског уређаја.
Спремају се и „Луна 26”, и „Луна 27“
Истраживачко конструкторски радови „Луна ресурс 1“, у оквиру којег се конструише свемирски апарат „Луна 27“, у фази су израде конструкторске документације. Рок за израду конструкторске документације је новембар 2021. године. Лансирање је планирано за август 2025. године. Европска свемирска агенција учествује у пројекту у циљу обезбеђивања земаљске станице за стварање додатног канала за пријем научне информације, учествује у стварању високог прецизног и безбедног система за слетање „Пилот“, у развоју криогеног уређаја за истраживање тла „Проспект ГЗУ“ и научног уређаја „Проспект АП“, који су део научне опреме.
Да ли ће европски партнери одбити да учествују у руским лунарним пројектима, узимајући у обзир стално одлагање датума лансирања мисија?
– Европске колеге и произвођачи нису изразили намеру да прекину заједнички рад на лунарном програму.
Приликом покушаја меког слетања на Месец 2019. године срушили су се израелски апарат „Берешит“ и индијски „Чандрајан 2“. Да ли ће се искуство ових неуспелих слетања узети у обзир приликом израде плана слетања руских уређаја на Месец?
– Руски уређаји за слетање конструишу се узимајући у обзир искуство стечено у оквиру реализације совјетског лунарног програма. Тренутно се не врши размена искуства са индијским и израелским колегама.
Наставља се сарадња са Европом
Наредни планови, који још нису укључени у Федерални свемирски програм, укључују стварање следеће станице за слетање „Луна 28“ која ће на Земљу испоручити замрзнуте узорке месечевог тла. Поред тога предложено је постављање минилунохода на уређају. Да ли је започета његова конструкција?
— Када је реч о „Луни 28“ у оквиру државног уговора са државном корпорацијом „Роскосмос“, до почетка истраживачко конструкторских радова развијен је пројекат свемирског комплекса који укључује постављање минилунохода. Израда лунохода за ову мисију још није започета.
Како протичу научно-истраживачки радови „Месец луноход“ за развој новог руског тешког лунохода (апарата „Луна 29“)? Да ли ће, као што је раније најављено, астронаути моћи да га користе за кретање по Месецу? Када је планирано његово лансирање?
– Научно-истраживачки радови „Месец луноход“ вршиће се у складу са техничким задацима које је издао купац, Централни научно-истраживачки институт за машиноградњу (ЦНИИмаш). Дизајн и техничке карактеристике тешког лунохода биће формиране према резултатима наведеног истраживања. Датуми његовог лансирања биће одређени у Федералном свемирском програму Руске Федерације.
Да ли је познато шта ће уследети у руском лунарном програму након уређаја „Луна 29“?
– У наставку лунарног програма разматрају се различити правци научног истраживања и експерименталног рада везаног за освајање Месеца. Програм даљег рада биће формиран на основу одлука Савета Руске академије наука за свемир.
Заједнички руско-француски пројекат за лет на Марс
„Роскосмос“ и творци робота „Фјодора“, Научно-производна корпорација „Андроидна техника“, више пута су представили могућност употребе робота у руском лунарном програму. Научно-производног удружења „Лавочкин“ надгледа међупланетарна питања и изградило је све совјетске лунарне станице и луноходе. Да ли планирате да у својим будућим пројектима сарађујете са новајлијама у овом делу, то јест, са Научно-производном корпорацијом „Андроидна техника“?
– Тренутно стручњаци из удружења „Лавочкин“ и корпорације „Андроидна техника“ смишљају варијанте заједничког рада на развоју аутоматских свемирских уређаја.
Недавно је лансирање руско европске мисије „Егзо Марс“ било одложено за две године, са 2020. године на 2022. годину. Које активности поводом припреме мисије су планиране за преостало време? Постоји ли неки план да се нешто промени у системима свемирског апарата?
– Тренутно се свемирски апарат „Егзо Марс“ налази на територији Француске у компанији „Талес аленија спејс Франс“, где се обавља заједнички рад у оквиру завршног комплекса тестирања и провера.
Нажалост, због тренутне епидемиолошке ситуације, завршна фаза испитивања (испитивања електромагнетне компатибилности, мерење инерционих карактеристика масе и динамичко балансирање) није могла бити завршена у потпуности због ограничења кретања људи преко границе Италије и Француске. Међутим, узимајући у обзир резултате тестирања спроведених 2019-2020. године, неопходна је корекција како на нивоу софтвера, тако и на нивоу опреме помоћних система за обезбеђивање сигурног успеха мисије током лансирања 2022. године.
Значајне промене у конструкцијским параметрима свемирског апарата и мисије генерално, нису планиране за лансирање 2022. године, већ управо супротно: параметри путање лета и параметри уласка у атмосферу при лансирању 2022. године бирају се на основу смањења на минимум могућих промена у софтверу апарата и опреми за летење.
Припрема се и пројекат за лет на Венеру
Идеолошки наставак истраживања Марса требало би да буде мисија за испоруку узорка тла на Земљу са његовог сателита „Фобос“. У питању је пројекат „Бумеранг“. У којој фази је сада тај пројекат? Недавно је Јапан најавио да ће послати свој апарат за тло „Фобоса“. Да ли да покушамо да узмемо узорке тла са „Фобоса“ после њих?
– У фебруару 2020. године Научно-производно удружење „Лавочкин“ успешно је завршило и предало купцу пројекат за свемирски комплекс „Бумеранг“. Карактеристике свемирског комплекса омогућавају нам да извршимо експедицију у било које слободне време од 2026. до 2035. године.
Знамо да Јапанска ваздухопловна агенција (JAXA) планира лансирање свемирског уређаја за испоруку узорка супстанци са „Фобоса“. У оквиру испуњеног пројекта комплекса „Бумеранг“ анализиране су могуће реакције на јапански пројекат.
Пројекат „Бумеранг“, поред узимања узорака са „Фобоса“, обухвата и широки програм за изучавање система Марса. Без познавања услова у којима је формирана супстанца „Фобоса“, исправна интерпретација анализа узорака није могућа, без обзира на то ко их испоручи на Земљу.
Поред Марса, планирано је и проучавање Венере, то јест, слање на ову планету дугогодишње заједничке руско-америчке истраживачке станице „Венера Д“. Да ли је рад на овоме започет?
– Тренутно се државна корпорација „Роскосмос“ припрема за реализацију техничког пројекта за стварање свемирског комплекса „Венера Д“.
