Холандско опонирање финансијској помоћи коју је Европска унија наменила опоравку од пандемије вируса корона, личи на британске мотиве за излазак из ЕУ, пише енглески „Гардијан“.
Холандија је на недавном састанку Савета министара ЕУ имала изолован став о томе, а и пред нови виртуални састанак у четвртак очекује се да Холанђани буду главна опозиција великом трошењу заједничког новца на обнову после пандемије, пише енглески лист.
Није само пандемија вируса корона и финансијска помоћ у вези са њом спорна за Холандију када је у питању ЕУ. Још пре годину дана холандски премијер Марк Руте захтевао је другачије односе у ЕУ и „потребу да ЕУ прође проверу реалности“, док су холандске евроскептичне партије полако почеле да заговарају Негзит, односно излазак те земље из Уније.
Холандска политичка аналитичарка Катарина Де Вријс види у својој земљи одјеке британске дебате о ЕУ.
„Холандска политика одувек је имала интересни став према ЕУ. Холандија је значајно профитирала од европских интеграција. Ако холандски политичари већ дуго не објашњавају како наша економија профитира од заједничког тржишта, тешко је објаснити зашто Холанђани треба да плаћају за то заједничко тржиште. То ме подсећа на ситуацију у Британији“, каже она.
Холанђани су углавном усамљени у противљењу трошењу ЕУ и заједно са Аустријом, Данском и Шведском чине „штедљиву четворку“ која је „минирала“ договор о буџету ЕУ у фебруару.
Међутим, ниједан лидер ове четири земље није изазвао такав одијум код колега из ЕУ као холандски премијер, који је дошао на самит ЕУ носећи биографију Фредерика Шопена, уз речи да неће имати шта друго да ради осим да је чита. То је чак коментарисала и немачка канцеларка Ангела Меркел, која је рекла да се Руте понаша детињасто.
Холандски политиколог Рем Кортевег каже да је један од проблема у наступу моћног министра финансија Вопкеа Хукстре и лошем дипломатском приступу који онемогућава да се холандски глас чује у ЕУ. Хукстрине примедбе како му није јасно зашто неке земље немају довољно новца да покрију штету насталу пандемијом вируса корона, изазвале су оштре реакције.
Кортевег додаје да је Холандија пропустила и да процени на коју страну нагиње немачка политика током дебате о помоћи за обнову после пандемије.
„У економским и финансијским питањима, Холандија је увек била Робин за немачког Бетмена. Такође, Немачкој одговара да Холандија глуми лошег полицајца, како би се она приказала бољом“, каже холандски политиколог.
Холандски новинар Јорис Лујендајк сматра да је став његове земље део кампање пред изборе следеће године.
„Један од разлога за то је што Хукстра види себе у премијерској фотељи после тих избора и због тога жели да изгледа чврсто. И то је налик Британији: вођење домаће политике преко Брисела“, тврди он.
Међутим, постоје и дубљи разлози за захлађење између ЕУ и Холандије. Холандија, једна од највећих „малих чланица“, изгубила је на значају после проширења ЕУ на неке од земаља источне Европе. Тако се још од 2005. године чују гласови у холандској политици који на ЕУ гледају само интересно, док су поједине политичке партије отворено заузеле став о „ЕУ супердржави као центру бескорисне бирократије“.
Холандија је сада и под притиском Француске, Италије и Шпаније, које захтевају већу солидарност унутар ЕУ током пандемије и траже већу помоћ, заговарајући увођење „корона обвезница“.
Чак је и француски председник Емануел Макрон директно прозвао Немачку и Холандију и њихов однос према финансијској солидарности речима да су „одговорне за судбину ЕУ“. Он је додао да би понашање те две земље могло да „нахрани популизам у Италији, Шпанији и можда Француској“.
Слично као и у Немачко и у Холандији су све присутнији ставови да друге чланице ЕУ не цене довољно понуђену помоћ за опоравак од пандемијске кризе.
Да Рутеов евроскептични приступ има резултата на унутрашњем плану, говоре и истраживања која показују да му расте подршка у односу на главне конкуренте, Слободарску партију и Форум за демократију, који се такође отворено противе ЕУ.
Холандски новинар Јорис Лујендајк сматра да је Макрон у праву и да је ЕУ у својеврсном врзином колу.
„Ако ЕУ одбије солидарност и задуживање како би помогла погођеном југу Европе, нахраниће популизам и скепсу према ЕУ у тим земљама. Ако га пак усвоји, исто ће се десити на северу Европе“, каже он.
