Русија поседује огроман војни потенцијал који захтева модернизацију, променили су се суштина и карактер претњи, а све већи војни издаци земаља чланица НАТО-а захтевају адекватан одговор Москве.
„Русија је увек била један од лидера када је реч о војним расходима, има велику територију и то захтева велике војне расходе. Војни расходи су постали озбиљни још пре десетак година, ако узмемо у обзир статус руских војних сила, и они се тренутно налазе на стабилном нивоу“, каже Сергеј Јермаков из Центра за истраживање одбране.
У претходној години, Русија је за војни буџет издвојила око 61,4 милијарди долара, што значи да су расходи за годину дана порасли за 4,5 одсто. На тај начин, Русија је са шестог места доспела на четврто.
НАТО и хибридне претње
Након доласка на власт администрације Доналда Трампа, укинута су сва ограничења када је реч о војним расходима САД и они су постали значајни. Са променом америчке политике у погледу војног буџета, дошло је до промене у буџету НАТО-а, што представља директну претњу Русији. У том погледу, сваки раст војних трошкова Русије је разумљив, јер њено лидерство у војној сфери не сме бити доведено у питање, објашњавају експерти.
У савременом свету се променио и начин ратовања и карактер потенцијалних претњи. Војска као један од главних полуга државе за одговор и заштиту принуђена је да се прилагођава оваквим околностима, што захтева додатна финансијска средства.
„Раст војних трошкова и трошкова одбране је неминован, јер се данас суочавамо и са хибридним претњама. Хибридне претње се не јављају увек у виду реалног противника, односно државе или људског фактора. Данас постоје технолошке претње, природне катастрофе, па у том смислу и пандемије. Због свих тих претњи водеће земље ће настојати да јачају силу и војне формације, а то мора бити укључено у војни буџет“, рекао је експерт.
Војни трошкови, корона вирус и пад реалног БДП-а
Ни војна сфера није ослобођена утицаја корона вируса. Због тренутне пандемије, статистички подаци ће и ове године забележити значајан раст војних трошкова, али првенствено у оним сферама које до сада нису биле приоритет, а ту спада заштита од хемијског и биолошког оружја, изградња војних болница, али и све остале мере предузете у борби против корона вируса.
„Треба имати у виду да се озбиљан раст војних расхода у односу на БДП земље, бележи првенствено у САД и државама које су чланице НАТО. Друга ствар, иако ће лидери земаља попут САД, Русије, Кине, тежити да увећају своје војне буџете због корона вируса, статистика није повезана само са реалним трошковима у области одбране, већ и са чињеницом да се БДП земаља смањује због економског пада и рецесије“, упозорава експерт.
Он подсећа да су статистички подаци једно, али да не треба имати у виду реалан ефекат повећања војних трошкова и последице које то има, а у том смислу готово да нема никаквих промена.
На клуб петорке у који улазе САД, Кина, Индија, Русија и Саудијска Арабија, отпада 62 одсто укупних глобалних трошкова. Одмах након тога иду Француска, Немачка, Јапан и Јужна Кореја. У првих четрдесет земаља по величини војних трошкова улази и Украјина која издваја око 5,2 милијарди долара. Према подацима института, земље чланице НАТО су у 2019. години издвојиле око 1,03 милијарди долара за војне расходе.
Прочитајте још:
- Пентагон признао: Ново руско оружје претња америчкој нуклеарној тријади
- Руски посланик о новом буџету САД: Вашингтон жели да поврати првенство у војној области
- Зашто је руска паметна хиперсонична ракета „Циркон“ кошмар за противнике
