Међутим, кључно је питање да ли би то било сигурно, с обзиром на то колико се мало зна о вирусу?
Нови извештај научника који би ускоро требало да буде објављен у САД, процењује колики је ризик преноса заразе унутар два метра.
Шта наука каже о два метра
Светска здравствена организација каже да је удаљеност од једног метра сигурна, док неке земље предлажу метар и по, а Британија чак два метра, преносе „Новости“.
Такође, што дуже времена проводите у непосредној близини са зараженом особом, имате веће шансе да добијете вирус.
Зато власти у Великој Британији саветују да је тамо где је контакт лицем у лице од пресудног значаја, он не сме бити дужи од 15 минута. Многи научници се слажу са тим и истичу да би мерење времена које сте провели у близини потенцијално заражене особе могло бити од кључног значаја, чак више него сама удаљеност.
Ко је уопште одредио раздаљину од два метра
Изненађујуће, ово правило потиче још из 30-их година прошлог века, када су научници утврдили да ће капљице течности које се испуштају кијањем или кашљањем брзо испаравати у ваздуху или ће због сила гравитације падати на земљу. А већина тих капљица, сматрали су, летела би у кругу од два метра.
Зато се непрестано истиче да су највећи ризици за пренос корона вируса приликом кијања, кашљања или ако додирнете заражену површину, па лице.
Али, шта ако то заправо ништа не значи?
Ипак, све би ово могло да падне у воду након навода појединих истраживача и резултата студија, у којима се наводи да се корона вирус не мора преносити само капљичним путем, већ и кроз ваздух ситним честицама које и до два сата могу живети у аеросолу!
Наиме, РНК корона вируса САРС-КоВ-2 пронађен је у ситним капљицама у двема болницама у Кини, а научници не могу са сигурношћу да кажу да ли се вирус, дакле, може пренети и заразити људе и на овај начин.
Како докази указују да се нови корона вирус може ширити ваздухом, истраживачи су идентификовали генетске маркере вируса у ваздуху и капљицама малог пречника, чак и на 1/5000 милиметара. Иако се ово потврдило само у лабораторијским условима, научници даље истражују да ли је могуће и у реалним условима.
Резултати студије објављене прошле недеље у часопису „Припода“, показују да честице мале величине које се ослобађају дисањем могу остати у ваздуху, што значи да се вирус може пренети и удисањем.
„Честице ће бити суспендоване у ваздуху најмање два сата“, објашњава професорка Линсеј Мор и додаје да је то снажан показатељ потенцијалног преноса и путем ваздуха.
Ако је то случај, онда би ветар могао да носи вирус на много веће удаљености и од два метра.
Прочитајте још:
