Како се наводи, почетком марта Саудијска Арабија изазвала је глобални рат ценама нафте, док је потражња за том сировином опала због вируса корона.
„Краљевски буџет је озбиљно осиромашио, што је натерало Саудијце да притегну каишеве“, истиче се.
У међувремену, саопштено је да Саудијска Арабија од јуна обуставља исплату новчане помоћи свим својим државним службеницима која износи око 260 долара. Притом, Ријад је утростручио порез на додатну вредност – са пет на 15 одсто, што ће се негативно одразити на становништво са мањим приходима.
Према писању шведске телевизије, овакве реформе се не би добро одразиле ни на једну земљу, а испоставило се да су посебно болне за Саудијску Арабију, с обзиром на то да су многи становници навикли на висок животни стандард, захваљујући нафтним приходима.
Нафтни рат Русије и Саудијске Арабије
„Нафтни рат“ Русије и Саудијске Арабије почео је 6. марта, када је министар енергетике Русије Александар Новак саопштио да је Москва спремна да повећа обиме производње нафте већ у априлу. Мало пре тога он је одбио захтев Саудијаца да смањи обим производње за пар стотина хиљада барела дневно.
Међутим, Саудијска Арабија није остала дужна. Осветили су се рекордним порастом количина нафте на тржишту, што је смањило цене сировине. Ипак, многи стручњаци се питају да ли је престолонаследник Мухамед бин Салман био свестан последица.
Након тога су амерички конгресмени оптужили Саудијце за „економски рат“ и запретили су да ће повући војску са територије краљевства уколико се рат ценама настави. Након хаотичног месеца, стране су ипак успеле да се договоре. Земље које чине ОПЕК плус сложиле су се 12. априла да се производња нафте смањи за 9,7 милиона барела дневно, али је потражња за нафтом још више пала. То значи да ће цене остати ниске и у будућности.
Овакав развој догађаја означава да ће Саудијска Арабија изгубити скоро половину својих прихода од нафте, наводи се. Деведесет одсто зараде од извоза долази од нафте, што указује на додатна економка ограничења у будућности.