Одмах после испловљавања иранских танкера ка Венецуели, влада САД је запретила да ће предузети мере против Ирана и истовремено је усмерила 4 војне крстарице у Карипско море — наводно у склопу операције сузбијања кријумчарења дроге. Портпарол Пентагона Џонатан Хофман изјавио је да „Иран и Венецуела овом испоруком крше међународне санкције“.
Америка губи моћ, Венецуела одговара претњама
Мало је рећи да ове изјаве нису уплашиле Иран — председник Рохани је одговорио: „У случају да Американци буду стварали потешкоће нашим танкерима у Карипском мору или негде друго, суочиће се са проблемима.“
Венецуелански министар одбране Владимир Падрино упозорава да ће танкере, чим уђу у венецуеланску економску зону, пратити крстарице, бродови и авиони Боливаријанских националних оружаних снага.
Судећи по величини танкера, на њима би могло да допутује 1.487.500 барела нафте (1 барел садржи 159 литара) у вредности од 45 милиона долара.
Међутим, на већ 3 танкера у Карибима, Америка и даље не одговара.
Николас Спокојски, председник Организације морске безбедности Венецуеле, каже за Спутњик да поред велике жеље „Америка нема реалну моћ да спречи улазак иранских танкера у Венецуелу“. Према његовом мишљењу, Америка је одувек избегавала ратове у близини својих граница. „Ако су бродови већ прошли кроз Медитеран и Гибралтарски мореуз, тешко да ће их напасти у Карибима.“
Америка је данас земља ослабљена ударцима короне. Агресија на Иран не само да би је још ослабила, већ би уздрмала већ пољуљано светско тржиште нафте.
Храброст Венецуеле и Ирана
Политиколог Карлос Маћадо напомиње да блокирање иранских танкера није само још један од притисака на Венецуелу, већ управо жеља Америке да покаже своју моћ у Западној хемисфери: „У контексту Атлантског океана, САД морају да задрже превласт над Мексичким заливом и Карипским морем као својим ексклузивним зонама и морају да избегну свим средствима било какво присуство страних сила.“
Додаје да Америка долазак иранских бродова види као нарушавање свог пространства и да се налази у дилеми да ли да уђе у директан конфликт са Ираном или не — „Рат на нивоу морнарица претпоставља огромне трошкове и не смемо заборавити да су обе војске јако добро наоружане.“
Америка такође није заборавила да је Иран у јануару као одговор на убиство свог генерала Сулејманија напао америчку војну базу у Ираку.
Сви су изгледи да ће бродови несметано и Америци испред носа упловити у Венецуелу, а да ће САД устукнути још један корак назад у својој жељи да буде једини владар у Карибима.
„Ово је важан корак за Венецуелу, Иран и за цео свет“, каже за Спутњик Серхио Родригез Гелфенштајн. Према његовом мишљењу, долазак бродова има јак политички ефекат у овом случају за Венецуелу, али важно је знати да постоје механизми солидарности између земаља које пркосе имеријалистичкој хегемонији Америке. За тако нешто је потребно имати политичку вољу, храброст и одлучност, јер је јасно да су се ирански бродови овим чином нашли у ризичној ситуацији.
„Венецуела је такође показала одлучност знајући да би ово могло да доведе до конфликта, који је могао да се одвије симултано у Персијском заливу и у Карибима, али који је на крају могао да угрози Латинску Америку и цео свет, али на првом месту Венецуелу, где је могло да дође до оружаног конфликта, како су претили амерички званичници, закључује Гелфенштајн.
Како је могуће да земљи са највећим резервама нафте у свету треба помоћ Ирана
Несташица бензина у Венецуели није новост. Међутим, у Каракасу су пумпе биле пуне све до почетка карантина уведеног због вируса короне. Ипак, на граници са Колумбијом бензин је луксуз кога нема већ три године.
У Венецуели се бензин, како сам народ каже — поклања. То јест, од доласка Чавеза на власт, цена бензина на пумпама је толико ниска, да је бакшиш увек већи од суме коју ћете платити за пун резервоар (око 0,07 долара). У Колумбији је цена литра 900 пута већа. Због кризе у земљи, кријумчари из Венецуеле возе нафту и препродају је у Колумбији. Кријумчарење се врши у малим и великим размерама. Честе су слике локалног становништа који бициклима преко илегалних граничних прелаза возе по 20 галона нафте. Ипак, ова врста криминала се одвија и на много вишем нивоу — цистерне са тонама течног злата излазе свакодневно из земље. Држава не успева да се избори са корупцијом у пограничним регионима земље.
У Каракасу је ситуација другачија. Бензина је на пумпама било довољно све до почетка пандемије. А онда је почела несташица и све што иде уз њу. Огромни редови на пумпама довели су до илегалне продаје нафте на улицама, тако да је цена на црном тржишту данас око 1,5 до 3 долара за литар.
За несташицу у последња три месеца држава криви америчке санкције.
Прве америчке санкције против венецуеланске нафтне индустрије и компаније ПДВСА ступиле су на снагу у августу 2017. године. Прошле, 2019. године, Америка је саветовала и страним фирмама да не сарађују са Венецуелом.
Венецуела је такође оптужила САД за блокаду пловидбе, што спречава набавку хемијских средстава и резервних делова, неопходних за прераду нафте.
У овој тешкој ситуацији власти су обећале да ће учинити све што је у њиховој моћи да приоритетни сектори, као што су прехрамбена индустрија или медицинске установе, буду снабдевени. Иран се понудио да помогне.
Прочитајте и: