Енди Гил, гитариста бенда „Генг оф фор“, преминуо је од упале плућа пошто се две недеље лечио у лондонској болници, пише Гардијан.
Њему се стање нагло погоршало, отказали су му органи, а његов ток болести личи на оно што је касније постало познато као ковид-19.
Гил се разболео пошто се крајем новембра вратио са турнеје по Кини. После њега, због респираторне инфекције у болници је завршио и организатор турнеје.
Када је корона узела маха у Европи, Гилова удовица Кетрин Мајер посумњала је да је њен супруг био једна од најранијих жртава вируса корона у Европи.
Како је навела, слично јој је рекао и пулмолог који је лечио Гила, те и он сумња да је узрок његове болести била корона.
Први званични случај у Великој Британији забележен је 31. јануара, док је прва жртва у Европи био кинески туриста који је преминуо у Француској 15. фебруара.
Међутим, многи у тој земљи, али и у Европи, мисле да су још и раније боловали од короне.
Недавно је забележен и случај Француза Амира Хамара, за кога се мислило да је у болници био због грипа, а онда је његов узорак крви, узет у децембру, био позитиван на корону.
Светска здравствена организација позвала је све земље да испитају све сумњиве случајеве како би се циркулисање вируса боље разумело, те да провере све случајеве упале плућа неутврђеног порекла у последњим недељама 2019. године.
Међутим, ако су се бројни случајеви короне појављивали много раније него што се мислило, а примера има и из Италије, питање је како се она није раније раширила. Стручњаци имају објашњење.
Како каже Стивен Бејкер, професор Универзитета Кембриџ, највероватније је потребно да постоји одређени број заражених да би дошло до локалне трансмисије и како би се епидемија заиста разбуктала.
Бејкер додаје и да није свако са вирусом корона једнако заразан и да постоји могућност да најранији случајеви нису имали довољно контаката како би пренели вирус на друге да би се епидемија раширила.
„Људи су вероватно остајали код куће јер су били болесни и тако фактички били у самоизолацији“, каже Бејкер.
Друга могућност је, према мишљењу Натали Мекдермот, професорке Краљевског колеџа у Лондону, да је вирус тињао испод површине и није био идентификован.
„Ако је, како се сад сматра, велики број заражених асипмптоматски, вирус се могао тихо ширити и тек касније доћи до најрањивијих особа. Старија популација теже долази у контакт са вирусом, не иде на посао, мање се крећу међу људима. Зато је можда требало да прође више времена како би се вирус раширио међу најрањивијима“, каже она.
Прочитајте још:
