Избори ће ове године бити одржани у пет држава бивше Југославије. У Србији се бира нови састав парламента 21. јуна, грађани Хрватске излазе на биралишта 5. јула, а у Македонији је договор о тачном датуму избора за Собрање одложио поновни раст броја заражених вирусом корона. Парламентарни избори у Црној Гори биће одржани на јесен, док Босну и Херцеговину у новембру очекују локални избори, обично ништа мање напети од парламентарних.
Највећи број отворених питања која оптерећују односе у региону, везана су за историју и бившу Југославију, а српско питање присутно је мање или више у свим изборним тркама, каже каријерни дипломата у пензији Зоран Миливојевић.
Српско питање незаобилазно
„Српска позиција је таква да доминира у региону и без српске теме у региону се ствари не могу решавати. Истовремено, српско питање је једино отворено, јер неки су добили државе које нису имали никад у историји, а неки су га решили на штету српског народа“, објашњава Миливојевић у емисији „Свет са Спутњиком“.
Он констатује да је српско питање у Хрватској обично незаобилазни део унутрашње политике, док је у Црној Гори оно тек недавно отворено преко положаја Српске православне цркве и српског народа, када се „председнику Милу Ђукановићу догодио народ, али не као својевремено на жутим гредама, него заиста“.
Расплет у Црној Гори зависи од два фактора
Расплет у Црној Гори, по мишљењу Миливојевића, зависиће од два фактора: да ли је Ђукановић решен да иде до краја у сукоб са сопственим народом и СПЦ и што је можда и значајније, да ли ће се наставити литије.
„Кључно је да ли ће бити настављена одлучност народа и одбрана положаја СПЦ и уопште положаја српског народа. Од тога ће зависти и понашање страног фактора“, оцењује Миливојевић.
Посланик Демократског фронта у Скупштини Црне Горе Милун Зоговић не верује да се сукоб власти и СПЦ може решити дијалогом.
„Црногорски режим не улази благонаклоно у тај дијалог, нити с искреним намерама. То је покушај да се одржи статус кво и да се у таквом амбијенту покушају украсти још једни избори“, рекао је Зоговић.
Он износи и своје виђење инсистирања Подгорице да залагање Србије за заштиту права Срба у Црној Гори прогласи за мешање у црногорске унутрашње послове.
„У питању је класична замена теза, која је јавна репродукција скривеног заједничког подухвата Загреба, Тиране, Сарајева, Приштине, Скопља и на жалост, званичног Монтенегра, који желе да од Србије створе фактор нестабилности како би у својим државама неометано могли да спроводе непријатељски однос према свему што има српски предзнак и према грађанима који се изјашњавају као Срби, а живе у тим државама“, наводи посланик ДФ-а.
У Црној Гори је, наглашава он, присутна и жеља власти да изврше асимилацију Срба у сусрет попису 2021, због чега се ствара лажни амбијент угрожености државе од званичног Београда.
Очекивања Срба у Северној Македонији
Описујући предизборну климу у Северној Македонији, Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба и посланик Собрања, истиче да су сви проблеми у тој земљи везани за прошлост, од имена, преко историје, језика, па до Тиранске платформе, односно албанских планова.
„Што се тиче Срба, чињеница је да је на територији Македоније више српских глава испод земље него на земљи, али и да имамо богато културно наслеђе, јер су већина храмова овде задужбине српских владара“, објашњава Стоилковић.
Он подсећа да су избори трипут одлагани, јер је актуелна власт, како каже, водила кампању током пандемије уместо да се бори против короне, а резултат је раст броја заражених.
„Владајућа партија је брже-боље хтела на корона изборе и попела се на талас борбе против епидемије, рачунајући да ће је он избацити на чисту површину и да ће имати бољу позицију пред изборе. Али кад се попнете на талас, он може да вас избаци на мирно жало, а може и да вас разбије о стену. У овом случају владајућа политичка гарнитура разбијена је о стену“, оцењује Стоилковић.
Како напомиње, о датуму избора одлука треба да буде донета консензусом свих партија, где се опозиција и те како пита. Ипак, додаје, то ће највише зависити од политичких партија Албанаца, који су „политичке газде у Скопљу“.
Кад је реч о прогнозама, Стоилковић верује да ће опозициони ВМРО-ДПМНЕ на наредним изборима извојевати убедљиву победу, а како каже, само је питање колики ће бити уцењивачки потенцијал албанских партија, док у вези са очекивањима Демократске партије Срба каже:
„Ми смо у коалицији са ВМРО-ДПМНЕ. С обзиром на чињеницу да имамо висока добитна места на листама, очекујем да будемо заступљени у влади на највишем нивоу, а то значи да имамо министра.“
Срби за Хрватску све мањи проблем јер их је све мање
У осврту на предизборну трку у Хрватској, Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра „Веритас“, каже да на овим парламентарним изборима у Хрватској српско питање није главно јер су га, како са жаљењем констатује, Хрвати мање-више решили.
„Давно су Фрањо Туђман и остали зацртали програм да сведу Србе на мање од три одсто. На попису из 2011. било је 4,36 одсто Срба. Идућег пролећа је нови попис и све процене говоре да ће план бити премашен и да су већ сада Срби сведени на мање од три процента“, наводи Штрбац.
Процењујући шансе водећих странака на изборима, Штрбац истиче да су ХДЗ и „Рестарт коалиција“ окупљена око СДП-а у тесној трци, а да постоји и трећа партија, Домовински покрет певача Мирослава Шкорa, који је покупио од ХДЗ-а „све што је десније од десног центра“.
„Питање је само с ким ће Шкоро. Сматра се да ни ХДЗ ни СДП неће моћи самостално да формирају власт. Шкорини ће одлучити“, предвиђа Штрбац, али и подсећа на три места која по уставу припадају српској мањини, па су Срби раније често умели да буду језичак на ваги.
Председник СДСС-а Милорад Пуповац очекује да ће његова странка освојити сва три места у Сабору намењена за Србе.
„СДСС ће добити та три мандата, а онда ћемо након тога видети ко ће бити релативни победник ових избора. Што се тиче саме кампање, осим десних страначких блокова, друге странке попут ХДЗ-а И СДП-а немају у фокусу нити Србе у Хрватској, нити Србију, док странке које су десне или екстремно десне оријентације на томе граде своју кампању, посебно на нашој странци. Али прогурали смо и горе кампање, па ћемо прегурати и ову“, поручује Пуповац.
Прочитајте још:
