Чим је почео рат, 500 радника „Црвеног октобра“ отишло је на фронт. Њих су замениле жене и млади радници. Главни фабрички погон остао је у Москви, а део је пресељен у Самару, град на обали Волге. Пренамена фабрике за потребе војске почела је у јулу 1941. године.
„Црвени октобар“ је тако почео да производи бакље и димне гранате, а машине за слаткише модификоване су да производе овсене пахуљице које су достављане на фронт. Уведен је рад у три смене, а до краја 1941. године произведено је 1.500 тона овсених пахуљица.
Током једног од напада немачке авијације на Москву, 11. августа 1941. године, фабрика је засута запаљивим бомбама. Дошло је до пожара, а складиште папира је потпуно изгорело. Упркос бомбардовању, радници су пожурили да угасе ватру — борили су се да спасу фабрику током целе ноћи.
Док су се у близини Москве водиле жестоке борбе, одлучено је да одређени стратешки важни објекти ни по коју цену не падну у руке непријатељу. Да су нацисти успели да освоје совјетску престоницу, они би експлодирали. „Црвени октобар“ се налазио на листи таквих објеката. Сва здања у оквиру фабричког комплекса су минирана, а радницима је наложено да напусте фабрику. Само неколико људи, на челу са директором фабрике Владимиром Гуљајевим, остало је у његовој канцеларији, чекајући позив. Њихов задатак је био да разнесу фабрику и да се, ако преживе експлозију, нађу са партизанима. Срећом, Немци нису ушли у Москву.
Иновације и производња чоколаде током рата
Разноврсност кондиторских производа смањена је на почетку рата због несташице појединих састојака. Међутим, већ 1942. технолози су успели да пронађу замену за бројне компоненте и направе нове рецепте. Већ 1944. у понуди је било 150 нових врста слаткиша.
Услед недостатка важних састојака, за производњу су коришћени кокосово уље, раж, мед, житарице, шећер, лецитин, сусам, глукоза и какао.
Највећи проблем представљала је несташица шећера. Тесту са укусом чоколаде и карамеле додавано је зашећерено брашно. Брашно се пржило заједно са шећером, чиме је попримало сладак укус, а на тај начин се трошила мања количина шећера. Такође, уместо кристалног шећера коришћен је сируп од шећерне репе, а сос од јабука за пуњење бомбона замењен је смешом од шећерне репе.
С обзиром на строги режим уштеде горива, било је потребно изумети потпуно нову технологију за производњу бомбона и слаткиша хладним или делимично хладним методама, па је фабрика могла да ради и оним данима кад горива није било.
Све у свему, „Црвени октобар“ је током рата производио три пута више чоколаде него пре рата. Мале количине су чак извезене у САД и Велику Британију.
Из фабрике — на фронт
Упркос чињеници да је фабрика делимично усмерила производњу на наменску индустрију и да је део опреме евакуисан, производња се није смањила. Како би се одржао ниво продукције, повећана је тежина табле чоколаде на два килограма, што је смањило трошкове производње. На тај начин је „Црвени октобар“ успео да испоручи неопходну количину чоколаде на фронт, у таблама од по два килограма.
Године 1942, кад је Црвена армија извојевала победу код Москве, совјетске власти су наложиле кондиторима „Црвеног октобра“ да направе нови рецепт за чоколаду у част војника. Рецепт је брзо усавршен, омоти су одштампани и само неколико дана касније прве тоне чоколаде „Гвардејски“ послате су на фронт.
Узимајући у обзир природу посла пилота и војника, технолози су направили и чоколаду „Кола“ користећи афричку колу, која садржи велике количине теобромина и кофеина. Захваљујући тим њеним изузетним карактеристикама, чоколаду су прозвали тајним оружјем совјетске армије.
Фабрика је све време рата одржавала контакт са војницима и слала на фронт пакете са топлом одећом, разним прехрамбеним производима и књигама.
„Када отворимо пакете са пахуљицама које су нам послали, увек размишљамо о онима који су припремили тако укусан и окрепљујућ оброк. Момци су чак смислили изреку: 'Добра је каша, правила је Московљанка Маша'. Хвала вам, девојке, што се бринете о војницима на фронту! Као да марширате са нама по бојном пољу, као да седите са нама у рововима“, стоји у једном сачуваном писму.
Често су током пауза за ручак организовани састанци са војницима са прве линије фронта, који су описивали радницима како изгледају дани на ратишту.
У априлу 1945. године, Клементина Черчил, која је била председница фонда Црвеног крста за помоћ Русији, посетила је фабрику. Пробала је најбоље чоколадне производе, између осталог и једно чоколадно јаје, попут данашњег киндер јајета. Кад га је отворила, у њему је пронашла поклон — брош који је одмах закачила за капут.
Данас је најпознатији производ „Црвеног октобра“ чоколада „Аљонка“, која се производи од 1965. Она се продаје широм света, а може се купити и у Србији.
Подсетимо, свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Погледајте још:
► Зашто је Совјетски Савез променио химну усред рата
► Рат дезинформацијама: Како је совјетски Смерш парализовао обавештајце Трећег рајха
