Шеф Радне групе за међународно правна питања под председником Русије Александар Молохов сматра да би антикримске санкције могле да буду укинуте у скорије време, с обзиром да су већ неки европски званичници дигли глас и побунили се против аутоматског продужења санкција.
Молохов оцењује да су многе чланице ЕУ уморне, јер се њихово мишљење не узима у обзир приликом продужавања рестриктивних мера Русији и сматра да је пандемија вируса корона само оснажила тај тренд, па не искључује могућност да би антикримске санкције ускоро могле бити укинуте, ако се такве тенденције наставе.
„Теоретски, низ спољних фактора може довести до укидања антикримских санкција. Видимо да се руше темељи глобалне безбедности. Данас аналитичари прате како се граде односи унутар тзв. западног блока. Последњих година САД су успеле да покваре односе са бројним европским земљама. Чињеница да Запад више није толико уједињен, као пре пет или шест година, може послужити као основа Русији да ефикасније гради односе са појединим европским државама. Данас је низ унутар политичких питања поделило европско друштво. Није тајна да су неке земље ЕУ уморне од санкционог рата и да би желеле да успоставе нормалне односе са Руском Федерацијом“, каже руски политиколог Иван Мезјухо.
Упркос санкцијама странци долазе на Крим
Крим већ шест година живи под санкцијама, које се, између осталог, односе на забрану извоза роба са Крима у ЕУ, забрану инвестиција у економију полуострва, туризам и извоз роба и технологија. Разлог за санкције био је референдум о поновном уједињењу Крима са Русијом, чије резултати ЕУ и САД називају „анексијом“ полуострва, упркос томе што је око 97 одсто људи било за присаједињење.
Упркос рестриктивним мерама, огроман број странаца долази на Крим. Како се не би нашли на удару санкција, страни привредници тајно раде на полуострву и пронашли су начине како да заобиђу санкције ЕУ и САД.
Просто, велике стране компаније, како се не би суочиле са потешкоћама на Западу, отварају ћерке-фирме и раде под другим брендом. Такође, купују или отворају руске компаније које могу да обављају трансакције у региону и мирно послују.
На Криму је регистровано више од 3.300 страних компанија - највише европских, из 60 земаља. То су углавном фирме из Украјине, Кипра, Немачке, Велике Британије, САД, Турске, Израела и других земаља. Тренутно се на полуострву реализује укупно 182 инвестициона пројекта, вредна око 150 милијарди рубаља.
Најпопуларније сфере у којима послују стране фирме су виноградарство и винарство, пољопривреда, прерада пољопривредних производа, грађевинарство, рециклирање отпада и обновљива енергија.
Крим је и туристички веома атрактиван. Многи странци су заинтересовани да овде отварају хотеле и генерално да инвестирају у туристичку индустрију. Само прошле године је кримско полуострво посетило 7,43 милиона туриста, међу којима су и гости из иностранства. Највише их је из Украјине - око 1,1 милион, што је око 80 посто од укупног броја страних туриста. Долазе и из Белорусије, Казахстана, Немачке, Узбекистана, Јерменије, Естоније и Азербејџана, али из Шведске, Финске, Кине, САД, Грузије, Летоније, Тајланда, Шпаније и других земаља.
Поред тога, Крим годишње посећује и више од 100-150 страних делегација из целог света, а један од посећенијих догађаја је и Јалтински економски форум, који окупља скоро хиљаду привредника, политичара и експерата из иностранства.
Могуће укидање санкција
Крим се одавно навикао на санкције и ситуација је на полуострву стабилна. Кримљани санкције виде као „пропуштену прилику“, а не као неку конкретну штету.
С друге стране, Мезјухо сматра да проблеми настали унутар међународне заједнице могу довести до изградње нових односа између Русије и појединих западних држава.
„А то заузврат може довести, ако не до потпуног укидања антикримских санкција, онда бар до слабљења спољног режима политичких и економских рестрикција. Стога тврдња да санкције у скорије време могу бити укинуте имају здрав основ, јер, ипак, видимо да се свет нагло мења и да се појављују нови изазови за глобалну економију. Дакле, нови изазови у глобалној економији могу натерати неке, посебно европске државе да преиспитају своје односе са Русијом. Ниједно питање глобалне безбедности се не може решити без учешћа руске државе“, истиче Мезјухо.
Експерт напомиње да данас свет запљускује нови талас економске кризе и сматра да ће се због тога тема Крима, на овај или онај начин, појавити у светској информационој агенди западних држава.
„Не искључујем могућност да би санкције ускоро могле бити укинуте“, закључио је Мезјухо.
