Прави победник хрватских избора није ХДЗ, већ Пленковић лично

© REUTERS / Antonio BronicАндреј Пленковић
Андреј Пленковић - Sputnik Србија
Пратите нас
Тријумф ХДЗ-a и пораз СДП-a, уз појаву нових странака, и на десници, и на левици, уз рекордно ниску излазност, резултат је парламентарних избора у Хрватској, одржаних 5. јула. Ипак, као победници и губитници не појављују се само странке, већ и њихови лидери.

С обзиром да нико није освојио апсолутну већину у парламенту који броји 151 заступника, премијер Андреј Пленковић мораће да формира коалицију. Ипак, без обзира на то, саговорници Спутњика, историчар Вељко Станић и социолог Петар Лађевић констатују да је победник на изборима не само ХДЗ, већ прошли/будући премијер Андреј Пленковић лично.

Зашто је Пленковић победник

Према Станићевим речима, још током изборне кампање, политичка борба персонализована је између премијера Пленковића и лидера СДП Давора Бернардића (који је у међувремену због изборног пораза, поднео оставку на место председника партије).

„Ако пођемо од тога, сигурно је да је Пленковић апсолутни победник, а Бернардић је губитник јер није било очекивано да СДП тако подбаци. Са друге стране, није било ни толико вероватно да ХДЗ направи тако добар резултат зато што последњих година видимо и нека превирања на десници. Међутим, то је релативно стабилно бирачко тело и колико год неки отпадници од ХДЗ били у могућности да оформе нови покрет, то није угрозило сам ХДЗ и  мислим да је то у великој мери заслуга Андреја Пленковића“, каже Станић.

Лађевић парламентарне изборе у Хрватској постара као Пленковићеву победу на више нивоа.

„Пленковић као центристичка опција најпре победио унутар ХДЗ, а сада је ту победу, са готово невероватним резултатом оверио на овим изборима“, сматра Лађевић.

Станић додаје да је хрватски премијер у протеклих четири, пет година имао тежак задатак да стабилизује своју странку, у чему је, очито успео – померио је ХДЗ ка центру, али, напомиње наш саговорник, та прича још увек није завршена.

Левици није помогао ни Милановић, али појавили су се нови људи

Упркос победи некадашњег лидера Зорана Милановића на председничким изборима, СДП није успео да победи на парламентарним. За Станића, то је потврда равнотеже која у хрватској политици постоји у последње две деценије.

„На месту председника од смрти Фрање Туђмана на месту председника обично се налази нека личност лево либералне оријентације, па смо имали Стјепана Месића, Јосиповића и сада Милановића. Али, владу углавном води ХДЗ“, напомиње он.

Са друге стране, Лађевић сматра да садашњи СДП није Милановићев СДП и то су гласачи препознали.

„Они Зорана Милановића виде као неки бивши СДП који је Милановић водио, то су му верификовали на председничким изборима и он је победио. Али га гласачи нису доводили у везу са садашњом партијом, нити се сам Милановић, без обзира што су председничка овлашћења веома јасна, потрудио да да неки ветар у леђа садашњем СДП“, каже Лађевић.

Још две политичке групације, које су сада први пут ушле у Сабор, према Лађевићевим речима су победници на изборима.. ради се о групацији „Можемо“ и коалицији „Паметно“, које наш саговорник назива двама свежим снагама – једна је чисто либерална, а друга левичарска са примесама либерализма. Оне су у парламент ушле на крилима неартикулисаности политике СДП, када се њихови мандати саберу, готово су исте снаге као и националистички Мост.

Таква врста промене на левици, за Станића је позитиван помак, иако је, у целини гледано, левица изгубила изборе.

„Али, чињеница да се у хрватском политичком животу појавила радикално лева опција, да су то млади људи, нова лица, кореспондира са дешавањима на глобалном плану. Идеје демократског социјализма јачају свуда“, каже Станић.

Како ће изгледати нова хрватска влада

ХДЗ ће, с обзиром да, иако победник, није освојио довољан број гласова да самостално формира владу, сасвим сигурно морати да уђе у коалицију са неком од странака које су ушле у Сабор. До сада, Пленковић је водио коалициону владу с Мостом. Међутим, иако је, према Лађевићевим речима, прерано говорити о томе ко би могао да буде коалициони партнер ХДЗ, једно је сигурно – да су Пленковићу након избора сва врата отворена.

„Пленковићу је отворено све и нема никакву неизвесност. Он дословно може да бира шта хоће. То ће бити његова процена која ће у обзир узимати унутрашњеполитичке ствари, али и спољнополитичке. Пленковић је капитализирао свој досадашњи рад и деловање својих министара који су Хрватску водили кроз ковид кризу“, каже Лађевић и додаје да се у дубини душе нада да у владајућу коалицију неће бити укључен Домовински покрет Мирослава Шкоре.

Ради се о популистичком, ултранационалистичком, готово шовинистичком покрету, који је током кампање имао небројено много антисрпских испада.

„Та опција је унутар себе прешарена да би могла имати далекосежну политичку будућност, што се, додуше, односи и на Мост. Мислим да је Домовински покрет добио мање него што су желели. Они су морали добити много више да би могли уценити ХДЗ својим коалиционим потенцијалом. Мислим да Пленковићу у овом тренутку не треба ни Мост и очекујем да ће поједини заступници из Шкорове групације полако напуштати тај брод и евентуално прилазити Пленковићу“, сматра Лађевић.

Станић, са друге стране, иако Домовински покрет назива „шареноликом групацијом“, сматра да он има може да представља одређени фактор при формирању нове владе.

Има ли српска опција будућност

Самостална демократска српска странка (СДСС) Милорада Пуповца још времена Иве Санадера била је део владајуће коалиције и увек је имала бољу сарадњу са ХДЗ него са СДП. Томе је, можда, узрок и то што социјалдемократи рачунају и на српске гласове, па су, према Лађевићевим речима, током кампање социјалдемократи трудили да отму један број српских гласова.

„Претпостављам да ће наша српска странка у Хрватској понудити свој коалициони потенцијал премијеру, а и да ће премијер ће то тражити од њих. Чини ми се логичним да представници Срба у Хрватској коалирају са будућом владом, али о томе још ништа не знамо. А и господин Пуповац је преискусан политичар да би о томе говорио нешто унапред“, каже Лађевић.

Уколико се сарадња са ХДЗ настави, СДСС би, према Станићевим речима, требало да инсистира на искораку који би требало да у јавном, политичком и културном животу, направи отклон од десног ревизионизма, као и од негативног наслеђа, не само деведесетих, него и неких ранијих епоха.

„Да ли ће то бити случај, велика је непознаница зато што је ХДЗ странка која је позиционирана на десници – да ли је то десни центар или је нешто више десно, то су променљиве категорије. За сада, по свему судећи, неће доћи до неких великих промена; ипак би било изненађење да СДСС не учествује у новој влади“, сматра Станић.

Лађевићево мишљење је да ће СДСС имати веће захтеве према будућој власти него што је имала до сада и то пре свега у сфери културне аутономије,

„Јако је важно да се инсистира на томе да коначно заживи оно што нам Уставни закон о правима националних мањина у Хрватској омогућава. То се пре свега односи на језик, писмо и образовање, што је од пресудне важности за будућност српског идентитета у Хрватској“, закључује он.

Хрватска демократска заједница (ХДЗ), убедљиво је, са 66 мандата освојила највише заступничких места у Сабору. Следе социјалдемократи (СДП) са 41 освојеним мандатом, а након њих долази Домовински покрет певача Мирослава Шкоре са 16 мандата, Мост са 8, платформа „Можемо“ са 7, коалиција „Паметно“ са 3, а по један мандат добили су Реформисти и Хрватска народна странка (ХНС).

Нове снаге у Сабору су Домовински покрет, платформа „Можемо“ и коалиција „Паметно“, док су дебакл доживели „Живи зид“ и вишедеценијски градоначелник Загреба Милан Бандић, који су остали без заступничких места.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала